"Lepe reči i sporazumi sa Francuskom ne rešavaju suštinske probleme građana"

- To je pitanje zagađivanja, pitanje litijuma..., već godinama se ne vodi računa o životnoj sredini. Na sve strane se seče drveće, vazduh i voda su sve zagađeniji. Jeste bitna ekonomija, ali je prioritet, za nas i našu decu, zdrava životna sredina - rekao je Lopandić za N1.

On je dodao da Makron već duže vreme ima Srbiju u fokusu iz raznih razloga od kojih je jedan da "nešto proda".

- U pitanju je prodaja aviona od tri milijarde evra. Pitanje je da li će biti novca da se to plati. To je veliki posao koji možemo uporediti sa investicijama u metro.

Lopandić je rekao da, iako Francuska i Makron možda imaju pozitivan stav prema tome da Srbija bude deo Evropske unije, "režimu je dovoljno da samo bude na tom putu i da privuče strane investicije", da "rasprodaje nacionalne resurse" i da na taj način zasniva svoj legitimitet.

Prema njegovim rečima, zapadnim zemljama i Vašingtonu stanje u Srbiji nije prioritet, već to ko je na vlasti.

- Srbija je napustila temu Kosova, a sa druge strane nije ništa dobila na planu napretka ka EU. Zaglavljeni smo od 2021. godine. I ceo proces proširenja je deset godina u zaostatku. Toleriše se stabilokratija u Beogradu. Mi smo potpuno nazadovali i kao zemlja ne ličimo na nekoga ko je na putu ka EU ni na planu medijskih sloboda, vladavine prava, pitanja korupcije.

Lopandić je istakao da je na konferenciji za medije dva predsednika Makron konkretnije govorio o tome da Srbija treba da se pridruži EU.

- Vučić je govorio u kontekstu da je to birokratski proces, kad bude biće. Tako se ne ulazi u EU, bez političke volje. Vučić ništa nije rekao ni po pitanju Kosova. Čudno je da nije iskorišćena ova poseta da se govori i o stanju na Kosovu gde žive naši ljudi.

Lopandić se osvrnuo i na temu kopanja litijuma rekavši da je tu najvažnije pitanje poverenja.

- Poverenja u institucije, inspekcije, u ministarstvo kako da sprovede propise. Od toga sve počinje. U javnosti se vidi koliko je nepoverenje prema institucijama. Kako možemo da govorimo o dijalogu, ako veliki broj stručnjaka uopšte ne može da govori na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i iznese svoj stav - zaključio je Lopandić.