Radikalska frekvencija za obmanu naroda

Poltronstvo ima važnu sistemsku ulogu. Sistem počiva na prenaglašenom, često ekstravagantnom, javnom demonstriranju podrške predsedniku. Aleksandar Vučić govorio je na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Danima ranije mediji bliski vlasti u Srbiji najavljivali su govor kao istorijski i državnički, a to je nastavljeno i nakon Vučićevog obraćanja u Njujorku.

Po ko zna koji put, Ana Brnabić je predsednikov nastup ocenila kao istorijski.

Neposredni povod za zahtev za sazivanjem te sednice bila je odluka vlasti na Kosovu za ukidanje dinara na Kosovu. Međutim, ovo je samo još jedan pokušaj da se zavara ovdašnja javnost u smislu toga da je Srbija navodno učinila sve što može. Ali, od ove sednice ne može se očekivati apsolutno nikakav boljitak.

I sami dosadašnji "istorijski" govori predsednika nam dokazuju, da je Srbija posle njih samo još dublje tonula u bedu, zločine. Javna obraćanja građanima nemaju cilj da objasne neki program ili plan javne politike ili otvore debatu o njoj, već da ubede građane da partija i predsednik vode ispravnu politiku, da se njihov politički interes poklapa sa javnim interesom, a da ga oni uspešno ostvaruju, uprkos brojnim preprekama i neprijateljima. Pritom, Vučić pažljivo izbegava da pominje svoju nacionalističku radikalsku prošlost i učestvovanje u vlasti tokom devedesetih.

Svaki njegov govor namenjen je za domaću upotrebu, jer je svestan da ga niko u inostranstvu i ne sluša. On nije harizmatični vođa. On gradi imidž čoveka koji je zamišljen, koji se nikad ne smeje, koga ne interesuju radosti života, on je samo zabrinut za budućnost Srbije, on želi da bude njen spasilac, ali njegovi govori ne motivišu. 

On ima osećaj da može da drži pod kontrolom bukvalno kompletnu Srbiju, svaki njen deo. To postaje opasno i s vremenom ulazi u malignu fazu Od kada je došao na vlast on je nekoliko puta govorio o tome da on zna da Srbi obožavaju vođe, ali da bi im sutra okrenuli leđa.Govor predsednika na KiM takođe je za njegove čauše bio istorijski. Te 2018. ubijen je Oliver Ivanović. U septembru 2020. održana je 75 opšta debata GS UN u senci pandemije kovida, pa su se učesnici obraćali onlajn. Vučiča to nije omelo da održi još jedan "istorijski govor". U Beogradu su izbili protesti zbog još  jednog pokušaja vlasti da uvede zatvaranje zbog epidemije. 

Nepoznati policajci su pendrekom tukli muškarce koji su mirno sedeli na klupi u parku. Stampedo žandarma je šutirao i udarao mladića koji leži sam na ulici. Policijska brutalnost je stara priča u Srbiji. Svi su sa zebnjom očekivali još jedan Vučićev "istorijski govor".

Vučić je održao prošle godine (svakako istorijski) govor u debati Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koji je bio u potpunosti prebojen kritikama na račun međunarodne zajednice. Nama se posle dogodila Banjska, krađa na izborima i novo prebijanje i hapšenje građana.

Nažalost, uvek zanemarimo činjenicu da je u Srbiji na vlasti stranka koja funkcioniše kao klijentelistička skupina. Njihova glavna koheziona sila je predsednik, koji je izvor svih privilegija. A predsednikova vodeća politička ideja je destrukcija i tu nema ničeg istorijski vrednog.