"Vlada Srbije ne čini ništa da poboljša stanje u prosveti"

- Nakon strašne tragedije koja se dogodila početkom maja, poslanička grupa Srpski pokret Dveri - Patriotski blok predala je u skupštinsku proceduru Preporuku Vladi Republike Srbije o hitnim merama u prosvetnom sistemu. Nakon nemuštog izvlačenja predstavnika vlasti zbog ozbiljnih optužbi opozicije koje se odnose na probleme u prosvetnom sistemu, kao i upornog negiranja da je bilo ko od opozicije podneo neki konkretan predlog iako je predlog Dveri podnet 17. maja, Vlada je 21. jula uputila Narodnoj skupštini Mišljenje o preporuci Dveri.

Mišljenje započinje konstatacijom da Vlada predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati ovu preporuku, a onda sledi obrazloženje. Kroz celo Mišljenje proteže se stav Vlade da ona upravo i radi kako Dveri predlažu, navode se i konkretni primeri, a preporuke ipak nisu prihvaćene. To je samo po sebi zanimljivo i svedoči o usko stranačkom shvatanju politike, i to one za koju bi trebalo da postoji nacionalni konsenzus, kao što je prosvetna politika.

U prve tri tačke preporuke, postavljeni su temelji prosvetne reforme. Dveri su tražile početak procesa vraćanja ugleda i dostojanstva nastavnicima i profesiji zajedničkom planskom akcijom svih nadležnih državnih institucija, zatim početak široke medijske akcije prezentovanja pozitivnih primera iz školskog života i početak široke društvene akcije usmerene na popularisanje znanja kao osnovne vrednosti i najvećeg kapitala u životu, samim tim i škole u kojoj se stiču znanja.Na ove preporuke zaista niko ne bi mogao da nađe zamerku, pa nije ni potpisnica ovog Mišljenja Ana Brnabić. Ona priznaje da Ministarstvo prosvete već preduzima aktivnosti da osnaži nastavnike i direktore, da se planira zaštita nastavnika od nasilja... Nakon ovoga, ipak se konstatuje da status nastavnika u društvu zavisi i od odnosa celokupnog društva i vrednosnog sistema, te da Ministarstvo iz "domena svoje nadležnosti" kontinuirano "ističe značaj uloge društva, medija, porodice i drugih sistema". Takođe se ističe da Ministarstvo prosvete kontinuirano apeluje na medije da je značajno da se ističu pozitivni primeri. I onda kada je došlo na red da vidimo koje su velike aktivnosti urađene na tom planu, nedostaju konkretni podaci. Kako se popravio položaj nastavnika? Šta je urađeno da mediji počnu da tretiraju prosvetu i školski život na pravi način? Na kojoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom postoje školski programi, koliko se govori o pozitivnim primerima iz školske prakse? Gde se vidi priča o požrtvovanim nastavnicima, o raznim akcijama u školama: priredbe, predstave, muzička dešavanja, humanitarne akcije, izložbe... kojih ima mnogo, a koje rade nastavnici entuzijasti samo zbog ljubavi prema profesiji, a za vrlo bednu platu. Svako ko iole prati medije, može da se uveri da ničega od pobrojanog nema ili ima u mrvicama. Ali i može da se uveri da na najvećim televizijama kolo vode sadržaji prepuni nemorala i anticivilizacijskog ponašanja.

I preporuka Dveri o povećanju plata je naišla na odobravanje Vlade. Vlada je to i predložila ali u nedovoljnom procentu. Zaposleni u prosvetnom sistemu su i dalje bedno plaćeni za izuzetno društveno odgovoran posao. Ni ova Vlada ne uočava značaj nastavnika za razvoj društva. I predlog Dveri o pojačanoj planskoj edukaciji roditelja o problemima dece i većoj saradnji sa njima, Vlada takođe, kako piše Ana Brnabić, primenjuje, ali se navodi vrlo mali broj aktivnosti. Mi i to pozdravljamo, ali smatramo da je nedovoljno za veliki broj škola.Dveri su preporučile pojačanu plansku vaspitnu edukaciju učenika na časovima odeljenske zajednice i u okviru vannastavnih aktivnosti. Predsednica Vlade potvrđuje da se to već radi u školama, što i mi požemo da potvrdimo. Škole zaista čine velike napore, posebno odeljenske starešine, ali ovde je akcenat na reči „pojačano“. Nismo sigurni da je ono što se radi dovoljno, a sigurni smo da samo na časovima odeljenske zajednice i samo teorijom ne može mnogo da se postigne. Smatramo da je potrebna mnogo veća promocija pozitivnih primera i izvođenje pozitivnih akcija u cilju preventivnog delovanja, odnosno više praktičnog rada sa decom, a manje suvoparne teorije. Ali tu možemo da navedemo više primera koji kazuju da toga nema ili nema u dovoljnoj meri, a i ono što se radi ne nailazi na odgovarajuću podršku društva. Na primer, kako bi danas reagovala društvena sredina da vidi radnu akciju čišćenja okoline škole od strane učenika? Opravdana je bojazan da bi došlo do negodovanja pojedinih roditelja jer se, tobože, deca teraju da rade. Ili da li se učenici redovno vode na kulturne manifestacije ili u obilazak grada/opštine? Odgovor je negativan, jer kako je to moguće da se izvede kada uopšte nije lako obezbediti prevoz, a nema sistemske podrške. Tako generacije ostaju uskraćene da vide, recimo, Narodni muzej i slične institucije. Treći primer se tiče sporta. Pitanje je kako da se sport omasovi kada se sve plaća? Zašto tu ne bi bila smišljena neka ideja? O svim ovim primerima Ana Brnabić ne kaže ništa, već se služi frazama poput "brojne aktivnosti" od kojih nema velikih rezultata.

Preporuka kojom se traži osetno smanjenje administrativnih obaveza jedino nije podržana od Vlade sa tumačenjem da su nastavnici plaćeni da vode administraciju. Tačno je da su nastavnici u obavezi da pišu papire i to nije sporno. Ali svako ko radi u školi duže vreme zna da je broj administrativnih obaveza, izveštaja i procedura znatno povećan u odnosu na ranije periode.

Bilo je još nekoliko preporuka Dveri, sa kojima se Vlada deklarativno složila, ali se u praksi malo radi na tim pitanjima.

Pošto je ovo Mišljenje potpisala Ana Brnabić, dakle glavna ličnost u Vladi, onda možemo da postavimo pitanje zašto Vlada ne preduzme konkretne mere da bi se odnos društva prema nastavnicima popravio i da bi se sistem vrednosti postavio na drugačije osnove? A Vlada je ključna institucija koja može da inicira i izvrši bilo koju promenu - zaključio je Pavlović.