Tri odsto

Dakle, ne kulen, ne čajna, ne pileća ili, daleko bilo, ćureća prsa u omotu, ne stišnjena šunka, ne čak ni ona najgora, pica šunka, nego - parizer. Tri odsto mesa, kažu, ima u njemu, a za onih preostalih 97 odsto možda je i bolje da ne znamo šta je. Znate kako kažu, nikad ne pitaj salamu za sastav. Dakle, nismo ni za pica šunku, naša mera je parizer sa tri odsto mesa, pitanje je da l’ u tih tri odsto ima makar onih Palminih pilećih nogica, mada bi čak i one verovatno dale više od ta tri odsto.

Sve u svemu, nismo ni za pileće nogice, a ni za leteće automobile koje su zvaničnici pominjali u istom periodu, dobismo samo parizer. Da li će tri odsto mesa u parizeru biti dovoljno da opozicija na predstojećim izborima lako preskoči neophodna tri odsto cenzusa, ostaje da vidimo. Ili će se ponovo pokazati tačnom ona da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća svojim glasačima i da je njegova potrošačka korpa sračunata da udari tačno tamo gde treba.

A pored parizera, Vučić je iz korpe još izvukao i krompir, začin, mleko, jogurt, sok marke „Epl”, sudomil - pazite da ih ne pomešate - ali i šampon za bebe i kafu. Njih teško da ćete pomešati, osim ako niste baš pijani, ali onda se postavlja pitanje odakle vam alkohol, pošto ga u predsednikovoj korpi nema, ali i odakle vam pare za alkohol, jer litar pristojnog alkohola košta kao cela predsednikova potrošačka korpa!

Кada se sada setimo da smo se slatko smejali onomad kada nam je predsednik pokazivao slike graška i sardine iz robnih rezervi, dođe nam da sami sebe išamaramo. Кmečali smo kako je straobalno da se predsednik države hvali takvim stvarima, ali nismo ni sanjali da će doći dan kada će nam potrepštine iz robnih rezervi izgledati kao čist luksuz i bahaćenje. Jer kad ti neko ponudi parizer od 260 dinara, grašak, sardina i mleko u prahu ti deluju kao fantastična opcija.

Naravno, urednik ovog magazina ne bi bio urednik ovog magazina da ne začini svaku aferu. Tako je ovih dana pomenuti Mića Ćulibrk izjavio da ne veruje da Vučić i ljudi oko njega jedu taj parizer koji nude narodu, ali je odgovor stigao veoma brzo. Predsednik je obećao da će, čim se pomenuti parizer nađe na rafovima, pred kamerama uzeti pola ‘leba, parizera i majoneza i napraviti sendvič za doručak. I ne samo da će to uraditi on, već će mu društvo praviti i Siniša Mali i Toma Momirović, sve ne bi li pokazali da brinu o narodu i da su oni takođe - narod.

E sad, to bi možda imalo smisla kada bi pomenuta trojka svakog dana jela parizer za doručak, osim nekim danima kada baš nemaju ni za parizer, ali kada su ti punjene lignje omiljeno jelo, a fina, luksuzna vina pasija, onda jedenje sendviča sa parizerom za doručak jedan dan u godini malo izgleda kao kada te neko ubeđuje da su mleko sa aflatoksinom ili voda iz bazena zdravi tako što će popiti dva gutljaja pred kamerama ili tako što će se jednom u 10 godina provozati vozilom gradskog prevoza. Jer, eto, i oni su običan svet, baš kao i mi. Aj’ da kažemo da im verujemo.

Tri odsto.