Ostalo im jedino da psovkama i uvredama odbrane vlast!

Parlament i vlada u Srbiji postaju ukaljani ostaci demokratije. Od opšte vike i padanja u besednički zanos, teško je slušati i shvatiti o čemu se tu radi. Psovke i kletve koje izgovaraju, najbolje je što mogu da daju. Sve se čini da poslanici SNS-a prostaklukom pokušavaju da odbrane svoju vlast, i da na jedan gnusan način održe bezgrešnost Aleksandra Vučića.

Vladajuća ekipa pokušala je i uspela da dnevni red udesi tako da se na njega ne može uticati. Nije ih briga što je to nedopustivo i nečasno, takve su kategorije odavno nestale iz parlamentarnog opštenja. Etička svojstva predsednika skupštine, njegovih asistenata i glasačke većine su na nivou potpune moralne rezistencije. Opoziciji je samo ostalo da postavlja pitanja bez izgleda da se na njih dobiju odgovori. Neki malo prodorniji su ponovo navodili najteže primere iz kriminalne istorije režima, ali su brzo ućutkivani teškim diskvalifikacijama, bez prava na repliku. Već viđeni rezultat prostačke infekcije narodnog doma koji razbacuju poslanici SNS-a.

Psovke, uvrede, svađe i plakanje u skupštinskoj sali poreske obaveznike u Srbiji koštaju, prema nekim procenama, više miliona dinara po zasedanju. Skupština ne predstavlja građane i ne radi kao kontrolor Vlade, i toliko je degradirana od izvršne vlasti da ne čudi da ljudi misle da tamo sede neki prostaci, čast pojedincima. Milenko Jovanov, nosi u sebi neopisive uvrede za opozicione poslanike, očito uživajući u svom verbalnom sadizmu. Poslanik Nebojša Bakarec odmah uz njega.

Ustima punim bezobraznog jezika i najgadnijih uvreda odgovaraju na svaku konstruktivnu kritiku opzicije. Akumulacija mržnje i zla ovde se može opipati. Teško je oteti se utisku da većina narodnih poslanika ni ministara, a pogotovu premijerka, nisu čak ni prošli pored "Ribnikara", ni pored Mladenovca. Ako jesu, onda nemaju ni mrvu svesti gde su i šta im je tema i zbog čega sede u Skupštini Srbije. To pokazuje da je situacija na političkoj sceni mnogo gora nego što se misli. Inače, Kodeks o ponašanju narodnih poslanika više niko i ne pominje. Nekakvu komisiju koja bi trebalo da se stara o primeni nismo ni zapamtili, jer se nikad nije ni oglasila.

Srpski parlament beleži u svojoj istoriji brojne incidente, verbalne sukobe i uvrede. U ratnim godinama ostaje upamćen po mračnoj atmosferi i ozbiljnim pretnjama čak i sa govornice, ali i tužnim pričama o dedi i unuku iz ’91. Kada je Skupština danonoćno zasedala, a tenkovi na ulicama razbijali devetomartovske demonstracije.