Borelj o Deklaraciji: Očekujemo opipljiv napredak

- Rešavanje pitanja nestalih nije samo humanitarna obaveza. To je takođe ključni faktor za pomirenje i poverenje među ljudima. Postalo je hitno obezbediti da se proces identifikacije mesta sahranjivanja završi što je pre moguće. Sećanja blede, a pojedince, mesta i događaje je teže istražiti - istakao je Borelj u saopštenju.

On je ocenio da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti "potvrdili važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih lica, kako bi se zatvorila patnja njihovih najmilijih i podstakla trajno pomirenje i mir".

- Obe strane su prepoznale pitanje nestalih osoba kao humanitarno i istakle hitnu potrebu za dodatnim zajedničkim naporima na ublažavanju situacije pogođenih porodica i šire zajednice. Oni su odali priznanje za važan posao koji je obavila Radna grupa za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). Kao znak njihove zajedničke rešenosti da obezbede punu implementaciju svojih obaveza u oblasti nestalih lica, oni su usvojili Deklaraciju o nestalim licima - navodi se u saopštenju Borelja.

Beograd i Priština su se takođe obavezali da će se dogovoriti o operativnim detaljima na sledećem sastanku na nivou glavnih pregovarača, dodao je on.

Borelj je naveo i da će zajednički komitet za praćenje, kojim predsedava EU, nadgledati primenu Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije i njegovog Aneksa o primeni i da će redovno razmatrati postignuti napredak.

Od 6.065 slučajeva nestalih u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 1.621 je ostalo nerešeno.

- Više od dvadeset godina kasnije, njihove porodice nastavljaju da žive u tuzi, ne znajući gde se nalaze njihovi najmiliji. Porodice imaju pravo da znaju sudbinu svojih rođaka kao i društvo u celini - poručio je Žozep Borelj.