O RIBAMA IZ MORAVE Posle soma izmeštaju se i građani Srbije

Ana Brnabić funkcioniše kao parče gazdinog bića, pa tako postaje slika njegovog rascepa na političara i lokalnog alasa. Premijerka, naravno, nije ni jedno ni drugo od toga, ali pokušava da se pokaže kao nešto koje je u stanju da samostalno donosi tuđe odluke. Ona sebe smatra posebnim gradivnim elementom, jer je uverena kako joj je sa najvišeg mesta udeljena i misija, da posle riba i rakova, premesti negde i vaskoliki narod.

Ovako napadno i radikalno sužavanje polja legitimne upotrebe sile nad našim mozgovima naprosto je groteskno tumaranje jednog tutumraka, izgubljenog u neznanja ničega, koji jednostavno ne ume nikada i nigde da pronađe meru, zbog čega i može da ispaljuje bezobalne gluposti, kao na primer ovo sa ribama iz Morave. 

Jedan deo objašnjenja za ovakvu sprdnju sa narodom Srbije leži i u unutarstranačkim odnosima u SNS-u. Sa jedne strane, tu je verovatno i nemoguće pronaći iole solidnog pojedinca za pojedine političke funkcije, čak i ovako obesmišljene. Zato, premijerka, tu gde jeste, dovedena je upravo zbog toga da sve oko sebe vidi kao nejasni odraz košmarne stvarnosti, makar tražila rakove u zagađenoj Moravi. Ali, to je deo njenog antologijskog udvoričkog vremeplova. Naravno, ekološki uspeh premeštanja ribe ne bi bio moguć bez predsednika Aleksandra Vučića.

Vreme anestezije donelo je zloćudnu mutaciju vrednosnog sistema. Iz sfera koje pripadaju režimu, ali su se otele razumu. Dolaze nam priče o premeštanju riba, predlozi o doživotnoj vladavini, ili donošenju zakona o zaštiti imena i dela od bilo kakvih javnih primedbi. To je već maligni okvir za razumevanje sloma, znak da sve što je loše može da postane mnogo gore. Slučaj sa gore pomenutim ribama je samo poslednji u nizu na koji ovaj narod ne reaguje. Ne, zaista nas premijerka ne pravi budalama, ona nam samo servira fantazije koje se odvijaju u njenoj glavi. Kao u Monti Pajtonu: A, sad nešto sasvim drugačije!