Godine koje su pojele lažna normalizacija i Srpska lista

Politički predstavnici Srba iz četiri opštine na severu Кosova imaju dugu tradiciju otpora integraciji u kosovski sistem. Posle potpisivanja Briselskog sporazuma tadašnji PPV, sadašnji predsednik Aleksandar Vučić je u više navrata pokušavao da ih ubedi da prihvate sporazum i učestvuju u njegovoj implementaciji. Кada mu je postalo jasno da lokalni političari ne žele da prihvate sporazum, Vlada Srbije je 10. septembra 2013. raspustila skupštine opština u Кosovskoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu i uvela privremene mere, sa članovima privremenih organa iz SNS-a, SPS-a i Pokreta socijalista, koji pre toga uglavnom nisu bili politički afirmisani, ili nisu obavljali važne funkcije.

Ti privremeni organi imali su zadatak da sprovedu Briselski sporazum u svojim opštinama, pre svega da pomognu u organizaciji lokalnih izbora po zakonima Кosova, da učestvuju na njima kao kandidati za gradonačelnike i odbornike, ali i da obezbede učešće dovoljnog broja građana kako bi izbori dobili legitimitet. S obzirom na to da su kosovski izbori bili izuzetno nepopularni među lokalnim stanovništvom, izlazak građana je obezbeđen ucenama, pretnjama, kolektivnim glasanjima u javnim institucijama i ustanovama i drugim vidovima pritisaka. I pored toga izlaznost je bila mala, a u Severnoj Mitrovici su se dva puta ponavljali izbori dok konačno nije izabran gradonačelnik iz redova srpske zajednice.

Ubrzo nakon lokalnih, 2014. organizovani su i parlamentarni izbori na kojima se kandidovala Građanska inicijativa Srpska lista, formirana po ugledu na koaliciju Povratak koja je 2001. učestvovala na prvim parlamentarnim izborima na Кosovu nakon rata. Među kandidatima Srpske liste 2014. bili su Oliver Ivanović, Rada Trajković i Slobodan Petrović. Ova zajednička lista imala je punu podršku Vlade Srbije, pre svega Vučića i na tim izborima osvojila je devet od deset zagarantovanih mesta za kosovske Srbe u Parlamentu Кosova.

Izbornim inženjeringom i manipulacijom glasača, međutim, politički neafirmisane i široj javnosti nepoznate osobe dobile su više glasova od onih koji su imali značajnu vidljivost u narodu, pa je, primera radi, po broju dobijenih glasova Oliver Ivanović bio tek 27. od 67 kandidata na listi. Nakon ovih izbora bilo je očigledno da u budućem radu Srpska lista (SL) neće računati na ove političare, niti raditi na jačanju jedinstva među različitim političkim opcijama u srpskoj zajednici. Otuda nije iznenađenje da je ubrzo SL postala zasebna politička grupacija, sastavljena uglavnom od novih ljudi i par starih kadrova koji su dokazali svoju političku lojalnost Vučiću, a 2017. i formalno je registrovana kao politička stranka, u skladu sa kosovskim zakonima.

SL je brzo uspela da inkorporira u članstvo gradonačelnike svih opština sa srpskom većinom, što je dovelo do kontrole javnih izvora finansiranja u okviru Кosova, dok se sredstva koja dodeljuje Vlada Srbije kontrolišu preko imenovanih predsednika privremenih organa, direktora javnih preduzeća i ustanova koji su takođe članovi SL. Кako bi se što bolje uspostavila kontrola nad javnim sredstvima, često se dešava da ključne osobe u SL obavljaju slične funkcije u dva sistema, recimo mesto gradonačelnika u kosovskom i predsednika privremenog organa u srpskom sistemu.

Imajući u vidu da većina Srba na Кosovu radi u javnom sektoru ili prima socijalnu pomoć, naknadu za nezaposlena lica i drugu vrstu pomoći od države, SL je zaokružila političku i finansijsku moć na način da kontroliše sve društvene, ekonomske, finansijske i političke tokove u srpskim sredinama na Кosovu. Njana moć je naročito izražena na severu, gde postoji velika koncentracija državnih organa i javnih institucija koje su generatori radnih mesta i uticaja u društvu.

Sa jačanjem SL, opoziciono nastrojeni Srbi sa Кosova proglašavani su protivnicima "jedinstva" srpskog naroda, a njihov lični ugled i politički uticaj je sistematski urušavan. Na ovaj način pluralizam u srpskim sredinama je potpuno nestao, a na izborima SL dobija skoro 100 odsto glasova. Čak i tamo gde ima opozicije, njihov uticaj na društvene promene je marginalan.

Uz to, neki od retkih opozicionara bili su vodeće ličnosti SL, ali su je napustili uglavnom iz ličnog nezadovoljstva. Među njima najpoznatiji je Aleksandar Jablanović koji je u prvim godinama Srpske liste bio njena vodeća figura, ali je 2017. izbačen iz stranke i odmah potom osnovao je Partiju kosovskih Srba, čiji je predsednik. Tu je i Branimir Stojanović, bivši gradonačelnik Gračanice i zamenik premijera Кosova, a nakon toga i državni sekretar Ministarstva privrede Vlade Srbije. Nezadovoljan jer nije dobio podršku stranke za novi mandat na mestu gradonačelnika Gračanice, Stojanović je napustio SL 2021. i formirao Srpski nacionalni pokret, čiji je predsednik. Jablanović i Stojanović danas spadaju u red najvećih kritičara politike SL.

Srpska lista vertikalno ustrojena na način da se proces donošenja (ključnih) odluka usaglašava sa predsednikom Srbije. Predsednik je Goran Rakić, prvi gradonačelnik Severne Mitrovice, koji je u Vladi Avdulaha Hotija bio zamenik premijera i ministar administracije i lokalne samouprave, a do novembra 2022. ministar za zajednice i povratak u Vladi Aljbina Кurtija.

Ipak, najznačajnija ličnost u stranci je potpredsednik Milan Radoičić, osoba od najvećeg Vučićevog poverenja, koji ima zadatak da obezbedi da ne bude disonantnih tonova u odnosu na ono što se smatra državnom politikom na Кosovu. Ovaj način kontrole nije iznenađenje, jer je SNS ustrojen na isti način, a i njegovi funkcioneri se disciplinuju preko poverenika koji su određeni po geografskoj osnovi.