Joksimović: Da smo prihvatili EU stavove, sporazum bi bio bolji!

- Radila sam bez ikakve političke kalkulacije, često suprotno vodećim tokovima i političkoj matici, ali posvećeno i iskreno ideji moderne Srbije funkcionalno pripadajuće EU i evropskom identitetu - navela je ona za Danas.

Joksimović kaže da kao ministar u vladama Srbije od 2014. do 2022, od ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije od 2014. do 2017, a onda u dva navrata ministra za evropske integracije kada je 2017. uspostavila Ministarstvo za evropske integracije, sve vreme obavljajući istovremeno dužnosti Glavnog pregovarača Srbije sa EU i Nacionalnog kordinatora IPA fondova i ukupne razvojne pomoću, ima svakako obavezu da se osvrne na sve postignute rezultate Srbije i njenih građana u pristupnom procesu.

- Moj posao i cilj je bio da sve ono što je proklamovano kao spoljnopolitički prioritet - članstvo u EU bude ne samo glavni spoljnopolitički prioritet, već i da kroz sveobuhvatni reformski proces koji se odvija upravo kroz okvir pristupnih pregovora, taj proces postane i vodeća unutrašnja dinamika društva u pravcu opšte demokratizacije, fukcionalne vladavine prava, kompetitivne i otvorene stabilno napredujuće ekonomije i države kao efikasnog servisa građana. Na tom putu i sa takvom orijentacijom i sa zvanično otvorenim pregovorima 2014. Srbija je postala pridružena zemlja EU, u procesu pristupanja - ističe Joksimović.

Ona napominje da je 2014. zatekla od tadašnjih struktura samo šefa pregovaračkog tima, postavljenog 2013, koji nije formirao tim punih 1,5 godinu, i obezglavljenu Kancelariju za evropske integracije bez imenovanog direktora.

- Toliko o ozbiljnosti kojom se tadašnja struktura bavila evropskim integracijama, koje su predugo služile kao umišljeni elitistički zabran fingiranih ekspertiza i problematićnih karijera, ali koje je projektna klasa znala da naplati i ušuškana i netaknuta živi na ekskluzivitetu svog "specijalnog znanja". U skladu sa obavezama i mojim stilom rada koji se mnogima nije sviđao, ni u Briselu ni u Beogradu, odmah sam se poduhvatila posla uspostavljanja struktura, oformila sam pregovarački tim, kako je tadašnja metodologija pregovaranja zahtevala - naglašava Joksimović.

Joksimović kaže da je tadašnji šef pregovaračkog tima - za koga je zamoljena da je ostavi na tom mestu iako potreba za tom pozicijom više nije postojala - nije želela da bude deo objedinjenih struktura, praveći dramu insistirajući da ostane van okvira nadležnosti ministarstva.

- Toliko o "novim snagama u Vladi". Ali, bitnije od tih politički irelevantnih pojava je što smo do nove metodologije, dakle od 2015. kada su otvorena prva poglavlja do 2021. otvorili 18 poglavlja, više od polovine, u periodu kada je tzv. politika proširenja i sam pristupni proces zapao u svoju poznatu zamornu fazu (posebno od 2017. naovamo) i u EU, a onda se to konsekventno prelilo i na kandidate i potencijalne kandidate - ističe bivša ministarka za evropske integracije.

Nakon predloga nove metodologije, koja je, prema njenim rečima, na jedvite jade sačinjena od strane EU, koja je tražila klasterski pristup i snažnije političko vođenje procesa, odmah se pristupilo izmenama strukture.

- Uvela sam koordinatore za svih šest novouspostavljenih klastera i to političkog ranga državnih sekretara ili pomoćnika ministara koji bi imali povećanu odgovornost za proces i reforme, kao i novi sektor u MEI za koordinaciju nacionalnih reformi u skladu sa ciljevima Zelene agende i ciljeva održivog razvoja. I iako to niko nije očekivao, Srbija je u decembru 2021. jedina otvorila čitav novi klaster 4 Zelena agenda i održiva povezanost, sa četiri nova poglavlja, dakle ukupno 22 po staroj metodologiji - naglašava Joksimović.

Brojne su reforme sprovedene da bi se to ostvarilo, ističe, i mnogobrojna politička uverevanja o posvećenosti Srbije evropskom putu.

- Dakle, uradila sam više od mogućeg u odnosu na objektivno stanje politike proširenja među članicama, i u odnosu na neveliku podršku i u vladi i među građanima Srbije. Naravno da je pristupni proces prevashodno politički, što se danas nedvosmisleno pokazuje kroz očekivanje da se Srbija pridruži zajedničkoj spoljnoj politici EU kao pridružena zemlja i da se ubrza postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Ništa to nije neočekivano ni novo, napominje, ali je, kako kaže, sigurna da je dinamika događaja, ali i evropskog puta Srbije mogla da bude drugačija poslednjih meseci da se Srbija ponašala onako kako obavezuje status pridružene zemlje u pristupnom procesu.

- Možda u tom slučaju ni ovakav bum tras metodom sklepan predlog sporazuma o normalizaciji ne bi stigao na sto van svih pregovaračkih pravila i pregovaračkog okvira sa Srbijom, ali to je već pitanje za drugu vrstu analize - ističe Joksimović.

Ovo je, kako kaže, u najkraćim crtama presek važnih aktivnosti preduzetih da bi Srbija vodila uspešno pristupni proces.

- Sve primedbe na brzinu i dinamiku ne mogu se adresirati samo na upitnu iskrenost vlada od 2014. bez saznanja o samoj promeni naklonosti i EU prema proširenju, i suštinskim izmenama procesa koji su ga posebno za Srbiju politički značajno usložili - zaključuje Jadranka Joksimović.