SSP traži usklađivanje spoljne politike sa EU: U Skupštinu stigla rezolucija

Kako je između ostalog navedeno u obrazloženju, vojni napad Rusije na suverenu i međunarodnu priznatu državu Ukrajinu, kao i jednostrani pokušaj Ruske Federacije da otcepi istočne delove Ukrajine, doveli su gotovo jednodušne osude gotovo celog sveta, a naročito Evropske unije.

Stefanović podseća da je Srbija kandidat za članstvo u EU i da je "naša obaveza da uskladimo spoljnu politiku sa unijom", a naročito prema restriktivnim merama prema Ruskoj Federaciji i njenom rukovodstvu.

Tekst Predloga rezolucije prenosimo u celosti:

"Polazeći od privrženosti Republike Srbije očuvanju i punoj primeni međunarodnog prava, svih važećih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i svih drugih međunarodnih dokumenata OEBS, Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija koji obezbeđuju međunarodni javni poredak i poštovanje teritorijalnog integriteta država članica UN,

Pridžavajući se slova i duha Ustava Republike Srbije i svih usvojenih skupštinskih rezolucija o Kosovu i Metohiji, kao delu Republike Srbije,

Podsećajući da je Republika Srbija osudila agresiju Ruske Federacije na suverenu i međunarodno priznatu državu Ukrajinu, kao i da je naša država iskazala punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, uz osudu pokušaja jednostranog oduzimanja teritorije Ukrajine od strane Ruske Federacije,

Uzimajući u obzir da je Ruska Federacija jednostrano i nasilno, vojnom silom i agresijom, napala međunarodno priznatu i suverenu državu Ukrajinu 24. februara 2022. godine, kao i da je taj čin osudila ogromna većina država članica UN u odgovarajućim rezolucijama Generalne skupštine UN, kao i da je od nacionalnog i državnog interesa Republike Srbije da ni u kom obliku ne može podržati secesiju, agresiju ili otimanje teritorija međunarodno priznatih država, pa tako i Ukrajine, vodeći računa o našem Ustavu i državnom interesu po pitanju zaštite ustavnog tretmana i odnosa prema Kosovu i Metohiji, kao delu Republike Srbije.

Podvlačeći činjenicu da je Republika Srbija država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine i da više od dve decenije radi na usaglašavanju svog zakonodavnog, privrednog, bezbednosnog i vrednosnog okvira sa EU, kao i da su politiku ulaska Srbije u Evropsku uniju građani Srbije podržali na svim izborima od 2000. godine,

Pozdravljajući punu opredeljenost svih Vlada Srbije do sad da Srbija u najkraćem mogućem roku, ispunjavajući jasne i unapred iznete obaveze i kriterijume za članstvo, uđe u sastav Evropske unije, poštujući činjenicu da je Srbija stara evropska država i da je Evropa mesto kome pripadamo vekovima,

Uzimajući u obzir obaveze koje smo kao država preuzeli na putu ka članstvu u EU, kao i naše privredne interese, privlačenje i produbljivanje odlične privredne i ukupne ekonomske saradnje sa kompanijama iz EU, kao grupe država iz kojih dolazi najveći broj stranih ulaganja u našu privredu, sa kojima imamo najrazvijeniju trgovinsku razmenu i u čijim kompanijama radi stotine hiljada naših građana,

Imajući u vidu pritiske, nasilje, jednostrano tumačenje postignutih sporazuma i sve druge akte protiv Srba na Kosovu i Metohiji, koje sprovodi Vlada Aljbina Kurtija, što dovodi Republiku Srbiju u nepovoljnu međunarodnu situaciju i pod stalne pritiske, istovremeno želeći da uspešno branimo Kosovo i Metohiju kao deo Srbije na međunarodnoj sceni izbegavajući međunarodnu izolaciju i status države parije,

Shvatajući da je Evropska unija uvela više paketa sankcija protiv Ruske Federacije i njenog rukovodstva zbog napada na Ukrajinu protivno međunarodnom pravu, kao i da je taj napad prouzrokovao više od osam miliona izbeglih, desetine hiljada mrtvih i ratne zločine.

Ističući da smo svesni skromnog dometa sankcija koje bi Republika Srbija uvela Ruskoj Federaciji, dok istovremeno ne verujemo u sankcije kao efikasno oruđe međunarodnih odnosa,

Verujući, istovremeno, da cela Evropa stoji ujedinjena u politici sankcija prema Ruskoj Federaciji i ruskom rukovodstvu i da je Srbija jedina evropska država, osim Belorusije i Turske, koja nije uvela nijedan paket sankcija protiv ruskog rukovodstva, kao i da je rat u Ukrajini trajno promenio strukturu međunarodnih odnosa i opštu klimu i pravila u svetu,

Znajući da će otklon Evrope prema ruskom rukovodstvu ostati na snazi na ekonomskim, energetskim, političkim i bezbednosnim segmentima i kad se rat najzad završi, kao i da je takva situacija stvorila virtuelni Berlinski zid u Evropi i da Srbija ne sme biti na pogrešnoj strani kao nekoliko puta u prošlosti,

Posebno istučući da odnos Republike Srbije prema restriktivnim merama Ruskoj Federaciji i njenom rukovodstvu ne može biti povezan sa našim tradicionalno dobrim odnosima sa ruskim narodom, poštujući donedavno identičan pogled na poštovanje međunarodnog prava i poretka i čuvajući sećanja na naša istorijska savezništva u velikim ratovima i našu kulturnu i versku povezanost,

Utvrđuju se sledeće obavezujuće smernice Vladi Republike Srbije, kao i svim drugim državnim organima:

1. Vlada Republike Srbije će u najkraćem mogućem roku uskladiti svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom po pitanju restriktivnih mera (sankcija) prema Ruskoj federaciji i njenom rukovodstvu i uvesti odgovarajući paket sankcija prema Ruskoj Federaciji i njenom rukovodstvu.

2. Vlada Republike Srbije će samostalno odrediti koji od paketa restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji mogu biti odmah primenjeni, uzimajući u obzir dinamiku međunarodnih odnosa i trenutne situacije, kao i pritiske koji postoje na Republiku Srbiju od strane međunarodnih faktora.

3. Smernice iz ove Rezolucije su obavezujuće za Vladu Srbije i sve državne organe i oni su u obavezi da poštuju slovo Rezolucije, kao i da redovno izveštavaju Narodnu skupštinu o primeni ove Rezolucije i implikacijama na međunarodni, politički, privredni i bezbednosni položaj naše zemlje, kao i dinamiku naših evropskih integracija", zaključuje se u predlogu rezolucije.