Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Politika

[ Izvor: Glas Amerike ]

03. 10. 2022. 20:51 17

Pola godine od izbora: Zašto Srbija još nema Vladu?

Građani Srbije su 3. aprila izašli na vanredne parlamentarne i predsedničke izbore, ali ni pola godine kasnije Vlada nije formirana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. avgusta da će aktuelna tehnička premijerka Ana Brnabić biti imenovana za predstavnika za sastav novog kabineta, ali ostali detalji nisu poznati. Zašto Srbija još uvek nema Vladu, ako je jasno ko ima većinu?

Konačni izborni rezultati objavljeni tri meseca posle glasanja pokazali su da je lista SNS osvojila 120 od 250 poslaničkih mandata, a zajedno sa manjinskim strankama i SPS, koji je osvojio 31 mandat, ima većinu u parlamentu. Konstitutivna sednica Skupštine održana je 1. avgusta i tada je počeo da teče rok od 90 dana za formiranje Vlade.

SPS je formalno doneo odluku o učešću u novoj Vladi sredinom avgusta, a lider SNS je krajem tog meseca potvrdio da će Ivica Dačić imati "veoma važnu funkciju u Vladi i da će biti koordinator službi bezbednosti". Tada je rečeno da se formiranje Vlade očekuje u septembru, što je već bio nekoliko puta probijan rok.

Tehnička i buduća premijerka Ana Brnabić nedavno je za RTS rekla da su okolnosti usporile formiranje Vlade i najavila da će ona biti formirana u oktobru. U javnosti se spekuliše da Vlade nema zbog spoljnopolitičkih pritisaka da Srbija zauzme jasniji kurs u trenutnoj situaciji, ili zbog raspodele vlasti unutar vladajuće stranke ili koalicije. Bez obzira na razloge, odlaganje formiranja Vlade ukazuje na krizu i izbegavanje odgovornosti, kaže za Glas Amerike Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA.

- Ovo je jedan od pokazatelja praktično ustavne krize, u kojoj političke elite stvaraju atmosferu u kojoj neizvesnost i nesigurnost postaju prioritet u našem institucionalnom delovanju. Jer uprkos svim okolnostima i izvesnosti ko može biti u Vladi, iskoristite sve moguće zakonske okvire da nemate političku odgovornost u institucijama i jedini kontinuitet praktično postoji u instituciji predsednika koji sve druge grane vlasti podređuje svojoj vlasti.To je za nas crvena zastava koja ne treba da čudi.

Slična situacija je bila i nakon parlamentarnih izbora u junu 2020. godine, kada je takođe kasnilo formiranje Vlade. Tada je, međutim, situacija bila još jasnija jer je opozicija bojkotovala izbore, a SNS je osvojio apsolutnu većinu.

- To samo ilustruje karakter političkih elita koje imaju moć, volju da ne grade institucije, već da institucije podređuju uskim partijskim interesima. U tom smislu ne treba praviti eufemizame i pretiti građanima da nas Vlada neće stići jer smo pod strateškim pritiskom... Posledica neformiranja institucija je isključivo unutarpartijska kalkulacija da to najviše odgovara nosiocima vlasti, jer za svaki problem nema političke odgovornosti - podseća Nedeljkov.

Prema zakonu o Vladi, tehničko odeljenje može da obavlja samo tekuće poslove, ne može da predlaže parlamentu zakone, niti donosi propise, osim ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili je diktirano potrebama države, interesa odbrane ili prirodnog, ekonomskog i tehničkog udesa.

Što znači da odluku o potencijalnoj promeni spoljnopolitičkog kursa treba da donese nova, a ne tehnička Vlada - teoretski. U praksi, kaže Nedeljkov, nosilac politike i vlasti trenutno je institucija predsednika, za koju ne postoji protivteža ni kontrola u drugim institucijama.

- Za nas je najveći problem u izgradnji demokratije normalizacija institucionalnog vakuma, kako u samim institucijama, tako i na kraju i kod građana.

Iako se ne zna ko će formirati Vladu, poznato je njeno trajanje - kaže predsednik do 2024. godine, kada se održavaju redovni lokalni izbori. Tako je bilo i 2020. godine kada je Vučić pre sastavljanja Vlade najavio njen rok - do 2022. godine.

U slučaju da se Vlada ne formira do početka novembra, zakonom je propisano da se Skupština raspusti i da predsednik raspiše parlamentarne izbore, koji treba da budu završeni najkasnije 60 dana od raspisivanja.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 17

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Kako raste BDP

Zoran Živković [07.12.2022.]




Anketa

Ko je kriv za ispadanje Srbije sa Mundijala?

Rezultati

Video dana

Izaći ću kad ja budem hteo