Odbor za obrazovanje vodi doktor nauka kojeg ni Gugl ne prepoznaje

Član odbora za nauku i obrazovanje - profesor Branimir Jovančićević. Doktor hemijskih nauka. Autor 10 knjiga i 130 naučnih radova objavljenim u međunarodnim časopisima, citiran je više od 1.000 puta.

Tačno 1.100 puta citiran je njegov kolega iz istog skupštinskog odbora, a doktor onih drugih, tehnčičih nauka - univerzitetstki profesor Vladimir Obradović. Autor više od 150 naučnih radova - odnosno taman onoliko koliko u svojoj biografiji navodi da ih ima i predsedavajući skupštinskom odboru poslanik SNS-a Marko Atlagić, samo što doktora Obradovića prepoznaju sve naučne baze, a doktora Atlagić čak ni Google.

- U ovoj najpoznatijoj i najšire korišćenoj bazi, Google akademik uopšte nema podataka o gospodinu Atlagiću. Kada ukucate Atlagić izlaze: Jovanka, Suzana, Kristina, Branislav. Zamislite kad ga Google ne pronalazi? I tu mi se onda malo upalila crvena lampica - kaže prof. dr Vladimir Obradović iz poslaničke grupe Ujedinjeni.

Upalila se crvena lampica i profesoru Jovančićeviću, pa je kolegu doktora, ne bi li se upoznao s njegovim naučnim opusom, potražio u drugoj naučnoj bazi - SKOPUS i tamo našao jedan jedini rad, citiran nula puta.

- Njegovi naučni rezultati su više nego skromni, praktično i da ne postoje. Vi možete da objavite zavidan broj naučnih radova, ali ako oni nemaju odjeka i nisu prihvaćeni u naučnoj javnosti - takvi radovi i nemaju vrednost - rekao je prof. dr Branimir Jovančićević iz Demokratske stranke.

Sudba je to kleta. Onoga koji stalno citira - ispostaviće se ne citira niko.

- Stvarno bismo možda mogli da progledamo kroz prste i kažemo u redu, dr Atlagić je imao veliki broj gafova u Skupštini, ali možda zbog toga što je izvanredan naučnik moramo, eto, da ga prihvatimo za predsednika Odbora koji uključuje obrazovanje i nauku, međutim to nije slučaj - napominje prof. dr Jovančićević.

Slučaj je da Atlagićeve naučne radove prepoznaje jedino Srpska citatna baza. Međutim od njih 29, 14 je objavljeno u zborniku Atlagićevog matičnog fakulteta u Prištini, a 12 u časopisu "Baština", gde je Atlagić član uređivačkog odbora.

Zato su njegove kolege, doktori nauka, pokušale da nađu referat za izbor Atlagića u zvanje redovnog profesora, ali pogađate, tog referata nema nigde. Da ga ima, otkrio bi nam kako je 1996. Atlagić doktorirao ako je 1994. bio u Skupštini, odnosno 1995. u Vladi Republike Srpske Krajine.

- U vreme najvećih turbulencija u Republici Srpskoj Krajini on je pisao doktorat na Univerzitetu koji je skoro 1.000 kilometara daleko i do koga praktično u to vreme nije moglo da se proputuje jer ste morali ili kroz Hrvatsku ili kroz Bosnu (u tom trenutku je bila opsada Sarajeva). Dakle, zaista neviđen napor raditi doktorat 1.000 kilometara dalje u vreme rata - kaže prof. dr Obradović.

U jednoj mu se oblasti titula doktora ne može osporiti. Bio i ostao doktor za uvrede.