Odbijanje plana Z4 istorijska greška kojom smo izgubili sve!

Plan međunarodne zajednice Z-4 je ozvaničen početkom 1995. godine i nudio je Srbima u Krajini široku autonomiju unutar Republike Hrvatske. Krajina je, po planu, imala pravo na predsednika, parlament, vladu i sudove, ime, zastavu, grb, sopstveni novac, upotrebu jezika i pisma, pravo na sopstvene poreze, policiju, carinu i sklapanje međunarodnih ugovora. Hrvatska vojska bi mogla da uđe na teritoriju Krajine samo na poziv krajiškog predsednika, hrvatski zakoni bi se sprovodili samo uz saglasnost Krajine, dok bi sporove između Krajine i Hrvatske rešavao poseban ustavni sud.

Činjenica jeste da su iz ovog plana bili izuzeti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, ali je činjenica i da su odbijanjem plana Z4 Srbi u Hrvatskoj izgubili sve, da je više od 200.000 ljudi prognano, nekoliko hiljada ubijeno, a da je veliki broj onih koji se i danas vode kao nestali. A na dan kada su prognani na traktorima i platnenim svežnjevima u Srbiju u suzama unosili čitave svoje živote, za Radio televiziju Srbije i režim to je bila vest koja je zasluživala da se emituje u dvadeset i nekom minutu Dnevnika 2. Da se ne zaboravi, prvi čovek RTS-a je tada bio Milorad Vučelić.

SPS i radikali, Milošević, Šešelj i svi koji su ih u tome podržavali, za sve što se desilo narodu u Krajini snose istorijsku odgovornost. Koliko je njihov pristup bio neozbiljan, neodgovaran i istorijski nezreo najbolje odslikava što je Jovo Glamočanin, jedna od udarnih pesnica Šešeljevih radikala u medijima najoštrije odbacivao plan "tri četiri". Naime, Glamočanin nije znao da se plan zove Z4, već je čitajući ime plana kao da je napisano na ćirilici slovo "Z" čitao kao broj tri.

Takvi kao Glamočanin su donosili presudne odluke u istoriji srpskog naroda. Oni koji su ljude gurnuli u rat, slali zapaljive poruke su kad je krenuo napad hrvatskih snaga - nestali.

Kada vidimo ko je u to vreme donosio sudbonosne odluke, shvatimo da je dobro da kao narod uopšte i postojimo.