Pavle Grbović za Direktno: Odjednom su likovi iz 90-ih postali "faktori stabilnosti"

PSG je prvi put ušao u Skupštinu. Koji su Vaši prioriteti tokom poslaničkog mandata?

- Naš prioritet je povratak normalnosti u Srbiju, a samim tim i u Narodnu skupštinu. Ne znam da li će poslanici vlasti želeti da i sami daju doprinos tome, ali sam siguran da poslanici PSG neće učestvovati ni u kakvom pokušaju da se Skupština pretvori u "Zadrugu" ili kakav drugi rijaliti. Povratak normalnosti znači i to da u centru pažnje budu životno važne teme poput obrazovanja, zdravstva, prava radnika i ljudskih prava, a ne teme koje zadovoljavaju i najniže strasti gledalaca. Povratak normalnosti podrazumeva i da vidimo šta zaista ugrožava instituciju porodice danas - očajni uslovi u porodilištima, niske ili nikakve naknade tokom bolovanja, loša zdravstvena zaštita, nesigurno okruženje u kom deca rastu, suštinski neravnopravan položaj žena u apsolutno svakoj sferi života, ili je uzrok to što neki ljudi jednom godišnje žele da pokažu da se ne stide svojih uverenja i opredeljenja, a što bi neki da im zabrane.

Normalnost podrazumeva i da vidimo zašto ćemo se možda suočiti sa restrikcijama struje na zimu, da li je to samo zbog rata u Ukrajini ili zato što su neki ljudi uništili EPS, napravili štete koje se mere u milijardama a kapitalno javno preduzeće pretvorili u parabezbednosnu službu za progon neistomišljenika. To su samo neke od tema koje moraju da dobiju odgovore i time ćemo se baviti, a ne ličnim prepucavanjem sa bilo kim.

Koliko Vam je teško, kao mladom čoveku, da budete lider jedne parlamentarne stranke?

- Teško je koliko i bilo kome ko se politikom bavi kao opozicioni aktivista, s tim što je malo teže kad ste mlađi. Velika je zabluda da je mladost prednost, daleko od toga. Sistem koji u Srbiji vlada decenijama istinski prezire mladost. Da nije tako neko bi se zabrinuo ili uradio nešto zbog toga što nam je toliko kvalitetnih mladih ljudi otišlo iz zemlje, ali kao što vidite to malo koga pogađa. Imamo sistem koji mladost ne posmatra kao potencijal, već kao konkurenciju i čini sve da tu konkurenciju uništi.

Nije drastično bolja situacija ni u opoziciji, zato na prste jedne ruke možete nabrojati nove mlade ljude koji su zaista dobili svoju šansu. Ali tako je kako je, nekada ne možete da birate okolnosti već da u datim uslovima pokušate da izvučete maksimum. Meni je drago što smo kao Pokret slobodnih građana uspeli da privučemo i afirmišemo sve veći broj mladih ljudi i što niko od njih nije spreman da odustane. Milion puta su nas potcenjivali, saplitali, omalovažavali, ali sve to dođe na svoje. Ne bavimo se jeftinom trač politikom, ne napadamo druge, ne spletkarimo, ne poturamo lažne vesti "svojim novinarima". Možda to ne donosi trenutni publicitet i popularnost, ali sam siguran da ništa nije snažnije od ideje čije vreme dolazi, a u Srbiji je krajnje vreme za normalnost.

Kako bi Srbija trebalo da se postavi u odnosu na situaciju u Ukrajini?

- Srbija treba da vodi računa o svojim interesima, ali u granicama ispravnog. Pogrešno je kad se osuda ruske agresije vezuje samo za korist ili makar za izbegavanje štete po Srbiju. Srbija tu agresiju mora da osudi jer je to ispravno. U toj zemlji stradaju ljudi, uništavaju im se domovi već mesecima i na to ne smemo da ostanemo nemi. Nikakve političke okolnosti i odluke ne smeju da budu opravdanje za ubijanje ljudi, nikada i nigde. Kad je reč o sankcijama, tačno je da one pogađaju i nevino stanovništvo države kojoj su uvedene i to jeste nepravda, ali te sankcije se ne uvode iz zabave, već zato što vojska te države uništava teritoriju druge države i ubija takođe nevine ljude. Sankcije ne rešavaju ratove, ali jesu sredstvo pritiska, i verovatno je to bolja opcija od započinjanja novog svetskog ili nuklearnog rata.Po toj temi Evropa se izjasnila, jednoglasno. Tačnije, gotovo jednoglasno, jer Srbija i Belorusija plivaju uzvodno. Samo moramo da imamo u vidu jednu stvar, rat će proći, a mi ćemo i dalje živeti u Evropi, onoj Evropi koja danas podnosi ogromne žrtve i koja, bojim se, neće imati previše empatije prema našim razlozima zašto smo odbijali da budemo deo jedinstvenog fronta. Zbog toga pitanje sankcija ne smemo posmatrati iz ugla emocija, ili samo ovog političkog trenutka već i budućnosti. Da bismo imali perspektivu moramo da izaberemo pravu stranu, u suprotnom ćemo trpeti posledice pogrešnih odluka. I to neselektivno, odluke će donositi samo vlast, a posledice ćemo trpeti svi i zato sam rekao da uprkos svemu lošem što mislim o ovoj vlasti da bih podržao konkretnu odluku ukoliko bi ona išla u dobrom pravcu i ako bismo time izbegli negativne posledice za moju i generacije koje dolaze nakon nas.

Istraživanje javnog mnjenja pokazuju da je sve manja podrška evropskim integracijama Srbije. Šta smatrate glavnim razlogom za to?

- Glavni razlog je nesposobnost vlasti da Srbiju uredi tako da ona počne da liči na uređenu evropsku zemlju. Zbog toga pokušavaju da krivicu svale na sve osim na sebe. Ekonomija, zdravstvo, obrazovanje, prava radnika, prava žena, kultura, mediji... U kojoj od tih oblasti Srbija može da se poredi sa razvijenim zemljama? Kad kao vlast nemate odgovor na to pitanje, onda imate opravdanja i imate medije koji će tom propagandom svakodnevno da zasipaju građane, a da nijednog trenutka neće spomenuti šta je sve Srbija dobila od EU - šta se gradi od bespovratnih evropskih donacija a šta od kineskih kredita, koliki je iznos trgovinske razmene sa EU a koliki sa Rusijom, a odnos je 10:1.

Međutim, ne mali deo odgovornosti je na Briselu. Naše društvo je u velikoj meri bilo spremno da plati političku cenu pogrešnih odluka vlasti 90-ih. I plaćali smo, verujući da je to zalog za budućnost i garant da neće biti povratka na staro. Odjednom su likovi iz tog perioda postali prihvatljivi i postali "faktori stabilnosti". I dalje se od nas očekuje da se ogradimo od tog vremena, da priznamo greške i platimo cenu i da taj račun delimo svi, i oni koji su bili protiv te vlasti i mi koji smo tada bili deca, a samo oni koji su najneposredniji učesnici ne plaćaju ništa, naprotiv, oni vladaju. To nije lako ni objasniti ni razumeti. Kao što nije lako objasniti kako Evropski parlament usvoji veoma oštru rezoluciju o Srbiji i hirurški precizno prepozna sve probleme, a kad dođemo do toga da treba zajedno da ih rešimo gospodin Bilčik se ponaša kao da oni ne postoje.
Nije lako objasniti ni kako to da Srbija po svim izveštajima bude označena kao neslobodna država koja ne napreduje, a onda predstavnici tih istih institucija dođu u Beograd i kažu kako im je Vučić prijatelj i pouzdan saradnik. Ljudi osećaju da tu nešto nije kako treba i imaju osećaj nepravde. Kao što je nepravda kad vidite da vaš komšija (Severna Makedonija) uradi apsolutno sve, čak i ono što nikome do tada nije traženo, i opet ostane uskraćen za nešto što mu pripada. Ja i dalje verujem da je EU najbolji politički projekat ikada i da je to jedina šansa za dobru budućnost Srbije, ali činjenica je da mnogo toga mora da se pomeni. Pre svega sa naše, ali i sa njihove strane.

Dobitnik ste evropske nagrade "Zvezda u usponu". Da li Vam to priznanje predstavlja teret?

- Тa nagrada je za mene podstrek, rano je još za priznanja, ona se dele na kraju karijere. Ideja liberalne demokratije u Srbiji je dramatično ugrožena, svi koji joj se protive obilato koriste sva njena dostignuća kako bi nas diskreditovali. Ta ideja nije mrtva, samo su njeni nosioci suviše udaljeni. To nam je glavni zadatak u budućnosti, da stvorimo jednu jaku građanski orijentisanu stranku jer ideje koje nas povezuju su snažnije i važnije od razlika koje nas udaljavaju - zaključio je Pavle Grbović za Direktno.rs.