Čiji je mali Nebojša iz Beograda?

Nema čak ni uzdržanih: svi opštinski odbori SNS koji su "ocenili" rad stranačkih funkcionera jednoglasno su zatražili smenu Nebojše Stefanovića, doskorašnjeg najbližeg saradnika Aleksandra Vučića, predsednika beogradskog odbora i člana Predsedništva SNS, trenutno na državnim funkcijama potpredsednika Vlade, ministra odbrane i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost.

U zaštitu čoveka koji je šest godina bio ministar unutrašnjih poslova - što je o njegovoj važnosti govorilo gotovo isto kao i Vučićev zagrljaj sa fotografije iz aprila 2017 - nije stao ama baš niko.

Naprotiv - među prvim odborima koji su se "diferencirali" od nepodobnog funkcionera bio je onaj iz Rakovice, smatran Stefanovićevim najtvrđim uporištem. Odrekli su ga se i ljudi za koje se verovalo da su mu lojalni, poput zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića i poslanika Aleksandra Markovića. Vest o "jednoglasnoj odluci" odbora na Vračaru Vesić je podelio na svom fejsbuk profilu.

Vračarski odbor SNS zatražio je smenu Stefanovića sa svih državnih funkcija i mesta predsednika Gradskog odbora SNS Beograd, smenu celokupnog rukovodstva tog odbora, ali i isključivanje iz stranke Stefanovića i svih njegovih saradnika "koji su odgovorni za ugrožavanje bezbednosti Vučića i njegove porodice". Zahtevaju i da se "do kraja ispita ko je prisluškivao Vučića i njegovu porodicu i zbog čega tadašnji ministar policije Stefanović nije reagovao i zaštitio predsednika Srbije i njegovu porodicu".

Novosadski odbor je pomenuo i moguću lošu nameru: "Njegovo nereagovanje na prisluškivanje predsednika govori ili o njegovoj nesposobnosti ili o direktnoj nameri da naudi bezbednosti predsednika države Aleksandra Vučića", piše u saopštenju tog odbora.

Tvrdnje o odgovornosti Stefanovića za prisluškivanje predsednika države navode se kao razlog za zahtevanje njegove smene i u odlukama drugih odbora koje se donose svakodnevno. Zahtev Predsedništva stranke dat predsedniku Izvršnog odbora Darku Glišiću bio je da u roku od dve nedelje pribavi izjave svih 169 odbora o tome kako su zadovoljni radom svojih predstavnika. I mora biti ispunjen.

O (najnovijoj) aferi prisluškivanja Vučić je, podsetimo, obavestio javnost pre pet meseci i za sve to vreme od državnih organa nije bilo informacija da li se vodi postupak ko je, zašto i kada prisluškivao predsednika Srbije. Ali, spekulacije o poremećenim odnosima "najmoćnijeg" i "naslednika" postoje znatno duže - makar od otkrivanja afere Jovanjica, krajem 2019. Ako ne i ranije.

Čak se nagađalo da iza otkrivanja te afere stoje američka CIA ili DEA (arencija za suzbijanje narkotika) - s obzirom na to da je u maju iste godine Stefanović bio u Americi, gde se sastao sa šefovima FBI, DEA i ostalih američkih bezbednosnih struktura.

Nakon prošlogodišnjih izbora, proučavani su snimci sa slavlja u sedištu SNS na kojima se Stefanović nije video. Čulo se i objašnjenje da se ipak pojavio - nakon što je prostorije napustio Vučićev brat Andrej.

Iako se lavina stranačkih zahteva za smenu u tom trenutku uveliko kretala ka glavi "sumnjivog" ministra, Vučić je u petak, gostujući na TV Prva, ostao tajnovit u pogledu konačnog ishoda: rekao je samo da od Stefanovića zavisi da li će ostati u stranci ili ne i da će se o tome razgovarati.

Ta najava, dopunjena Vučićevim tvrdnjama da nema informacije da je Stefanović učestvovao u kriminalnim radnjama, da o Dijani Hrkalović ne misli ništa dobro, te da je "Stefanović mnogo toga dobrog uradio za stranku u prošlosti" deluje kao ostavljanje mogućnosti da se cela "krivica" svali na nekadašnju državnu sekretarku, a sam bivši ministar amnestira. Ipak, ton reakcije bitno se razlikuje od ranijeg.

Vučić je mnogo puta odlučno branio Stefanovića od optužbi - bilo da su bile vezane za njegov sporni doktorat, ulogu u rušenju objekata u Hercegovačkoj, aferi Krušik... Najdalje je otišao u decembru 2018, kada je, nakon ulaska pripadnika opozicije u stanicu policije u Lučanima, Stefanović, tvrdilo se, nudio ostavku. Javno je obećao: "Stefanović će otići kad i ja!"

Izgleda da ipak nema ništa od paket-aranžmana sa dvojicom putnika. A nisu se, za sada, ostvarile ni ocene da je "postignut dogovor" kojim je (privremeno) bila okončana kampanja tabloida koji su crtali Stefanovićev foto-robot, sve pišući o tome ko je odgovoran za navodnu zaveru protiv Vučića. Tvrdilo se da se Stefanović obezbedio tako što ima jake dokaze protiv Vučića, što se Vučiću nije dopalo:

- Umirem od smeha na gluposti da ja ćutim zbog ucene. U pitanju je moja slabost jer ne mogu da zaboravim ljudima dobro koje su uradili - rekao je u jednom od nastupa.

- Ako je neko mislio da je sukob fingiran, sada vidi da je pravi i to bespoštedan. Jedino što je pogrešno je pristupiti kao da je reč o dva ravnopravna aktera. Od toga nema ništa - kaže analitičar Đorđe Vukadinović.

Sve je, uostalom, u današnjoj Srbiji podložno oprečnim tumačenjima: dok poslanik Vladimir Đukanović piše o "Đilasovim agit-propovcima koji su se srčano dali u odbranu lika i dela aktuelnog ministra odbrane", Vukadinović ocenjuje da je "zanimljiva i strašna ravnodušnost sa kojom dobar deo društva prati slučaj, uz najčešće objašnenje da se to nas ne tiče, a neki čak i likuju". Jer, dodaje, metodologija odstranjivanja Stefanovića je "jasna acocijacija sa jednopartijskim i totalitarnim režimima, a ljudima ne smeta ta činjenica ili su izgubili nadu da može biti drugačije".

I prognoze ishoda kreću se od očekivanja da Stefanović upotrebi kompromitujuće materijale koje navodno ima, potkrepljenih i uverenjem da nepodobni ministar ima jaka "leđa", do očekivanja dogovora, zahvaljujući kome će, poput Tomislava Nikolića, nestati iz političkog života i mirno uživati u izobilju.

Vukadinović, međutim, podseća i na dosadašnje obračune sa Zoranom Mihajlović - "krenu tabloidne kampanje saradnika, tabloida i odanih opozicionara, ona ćuti i trpi i sve prođe". Ovo je, kaže, očigledno krupnije i ozbiljnije i nezamislivo je da se završi ostankom Stefanovića na bilo kojoj poziciji.

- Brutalnost operacije ukazuje na nekadašnju bliskost i određeni zazor koji postoji, možda ne u odnosu na ličnost nego u odnosu na ono što sa čim je upoznat - kaže Vukadinović.

Veliki otvoreni sukob on, ipak, ne očekuje, a priče o novom poslaničkom klubu u Skupštini ili frakciji stranke naziva "bajkom".

- Stefanović nikad nije imao snage za veliki kontraudar. Može samo da pomogne da procuri nešto u javnost, možda neki stenogram prisluškivanog razgovora ili fotografija, kao što su i do sada povremeno neke stvari curkale do opozicionih medija i političara - kaže Vukadinović.

A kakav je efekat cele priče na samog Vučića? Neće biti direktnog slabljenja ni raslojavanja, kao što nisu oslabili ni Tito, Milošević, pa ni Vučić u slučaju Nikolića, kaže Vukadinović.

- Pre je ovo poruka kako je duga ruka gospodara kad čak i najbliži saradnici stradaju, ne toliko za neke koji bi podržali Stefanovića nego za one koji nisu dovoljno entuzijastični u sleđenju vođe na autoritarnom i sve autoritarnijem putu.