Ovo su dokumenta novog "non-pejpera" o odnosima Srbije i Kosova (FOTO)

115 od 193 država članice Ujedinjenih nacija priznaju Republiku Kosovo kao nezavisnu državu. 22 od 27 država članica Evropske unije priznale su "Republiku Kosovo" kao nezavisnu državu, piše nemački portal Zuerst.de.

Tema je složena: S jedne strane, SAD i EU vrše pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, ali velika većina Srba je protiv takvog priznanja. U međuvremenu u Srbiji vlada Aleksandar Vučić, koji ima tendenciju da ima pozitivan stav prema Briselu, ali EU zauzvrat očekuje da on i njegova vlada, između ostalog, navedu priznanje Kosova kao nagradu.

Takozvani "non-pejperi" mogu se shvatiti kao diplomatski probni baloni: nemaju ni zaglavlja ni potpis, mogu se jednostavno povući u bilo kom trenutku. Takvi dokumenti se takođe objavljuju u javnosti - ovo se trenutno ponavlja iznova i iznova sa regulatornim konceptima odnosa između Kosova i Srbije. U suštini, uvek se radi o istom pitanju: da li Kosovo treba posmatrati kao potpuno nezavisnu državu ili kao pokrajinu Srbiju obdarenu dalekosežnim autonomskim pravima?

Dosadašnji "non-pejperi" podržavali su stav o državnoj nezavisnosti. Analitičari i stručnjaci pretpostavljaju da će i ovi listovi naići na odobrenje Aleksandra Vučića. Njegov udoban položaj: u slučaju širokog odbijanja novina, uvek se može povući u položaj da nema nikakve veze sa "non-pejperima".

Tri "non-pejpera" koja su do sada izašla u javnost predlažu potpuno odvajanje Kosova od Srbije. Glavni autori su, kako se sumnja, Amerikanci, koji na Kosovu ostvaruju ekonomske i geopolitičke interese. Tamošnja formula je da što je manji uticaj Srbije na Kosovu, to je bolje za Vašington. Ali sada se pojavio još jedan takozvani "non-pejper". Ponovo su autori nepoznati opet nedostaju zaglavlja, imena ili potpisi.

List koji je redakcija ZUERST-a je dostupan, sadrži ukupno 16 tačaka i može se smatrati malim diplomatskim husarskim delom, jer nijedna tačka ne krši Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN od 10. juna 1999 - poznatu kao "Rezolucija Kosova".

Sugeriše se, na primer, da "svi građani Kosova" - izričito se pominje 873.000 kosovskih Albanaca - "treba da dobiju državljanstvo Republike Srbije". Takođe se predlaže da se zajednički izbori na Kosovu i u Srbiji održe u aprilu sledeće godine - "na svim nivoima".

Izabrani guverner Kosova takođe treba da obavlja funkciju zamenika portparola srpskog parlamenta. Beograd bi takođe garantovao poseban status pokrajine na 99 godina.

Kretanje robe između Kosova i Srbije trebalo bi da krene ponovo, graničnu bezbednost spolja preuzeli bi službenici iz Srbije i Kosova zajedno. Srpski ambasador UN-a u budućnosti bi takođe trebalo da ima predstavnika kosovske vlade uz sebe. Ovaj novi dokument se fundamentalno razlikuje od prethodnih predloga - i zaista može oživeti buduću debatu među kosovskim Albancima.

Ovaj novi "non-pejper" Kosovo vidi kao pokrajinu Srbije, ali - i to je novo - predlog vrste "partnerstva" između Beograda i Prištine je sada na stolu. Uznemirujuću vatru treba očekivati pre svega iz SAD-a, zaključuje se u tekstu nemačkoj portala Zuerst.de.