Vučić sledeći pakuje kofere i odlazi u prošlost

Posle iznanađenja koji je priredio mladi Draško Stanivuković na lokalnim izborima u Banjaluci, srušivši Dodikovog kandidata, te nakon pobede opozicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, u javnosti se rodila nada da je moguće da i u Srbiji dođe do toliko željene promene vlasti i pada diktature Vučića.

Više od osam godina Vučić drži sve poluge moći u Srbiji, koju je u potpunosti privatizovao i potčinio ličnim i partijskim interesima. On se tokom uspostave svoje apsolutne vlasti, dobrim delom oslonio na slične autoritarne režime u regionu, koji vladaju na ivici legaliteta, umešani u brojne sumnjive poslove i afere. To su, pre svih, režimi Mila Đukanovića u Crnoj Gori i Milorada Dodika u Republici Srpskoj.
Po narodnoj izreci da "vrana vrani oči ne vadi", ova tri delegitimizovana režima ostvarivali su odličnu saradnju "iza kulisa", potpomažući opstanak jedni drugih na vlasti, dok su pred javnošću glumili sukobe i razmirice.

Sva tri lidera promenili su ideologiju od koje su prvobitno krenuli u politiku. Vučić je od ultra-nacionaliste postao fanatični evropejac. Đukanović je od komuniste postao evro-atlantista, dok je Dodik od opozicije Radovanu Karadžiću i bliskosti sa SAD prešao na pozicije nacionalizma.Vučić, Đukanović i Dodik uspostavili su čvrstu kontrolu u redovima svojih partija, čije članstvo su pretvorili u dobro organizovanu vojsku koja izvršava njihovu volju. Odlikuje ih vešta i potpuna kontrola medija, kojima manipulišu javnošću u cilju jačanja svoje vlasti. Snažne veze sa "sumnjivim" strukturama omogućavaju im lično bogaćenje, a značajno je i to da su svi obezbedili moćnu podršku spolja.

- Ljudi poput Đukanovića, Vučića i Dodika su faktički jedna te ista struktura. To su ratne ili postratne strukture koje su u potpunosti zarobile ovaj region i naša borba jeste da unesemo neku novu političku vrednost. Vi vidite jednu retoriku, jednu ping-pong politiku dobacivanja lopte između zvanične Srbije i zvanične Podgorice čemu se sad priključila Republika Srpska. Da bi Đukanović homogenizovao svoje ljude u Crnoj Gori, pa delimično i manjinske narode koji ga podržavaju, njemu treba obračun sa nekim ko u ovom trenutku širi pretežno desničarsku nacionalističku prosrpsku politiku, sad da to ne bi radio otvoreno Vučić, to umesto njega radi Dodik koji priča o otcepljenju Srpske, o referendumu i novim granicama na Balkanu. Ovo sve Đukanović koristi da potvrdi svoju politiku na terenu po kojoj je Crna Gora ugrožena i da se spremaju nove stvari u regionu te da se homogenizujemo da bi sačuvali svoju državu. Mislim da oni ovako jednom politikom dodavanja lopte stvaraju opštu konfuziju i ponovo građane motivišu da se podele po nacionalnim i religijskim šavovima. To je način da građani zaborave sve njihove svakodnevne probleme, te se navodno skoncentrišu da bi očuvali nešto što je u njihovoj percepciji očuvanje nacionalnog interesa - objasnio je način funkcionisanja ove trojke, Dritan Abazović, lider Pokreta URA u Crnoj Gori.
Kako su dva stuba u ovom sistemu moći u regionu ozbiljno načeta, logično bi bilo očekivati da popusti i treći stub i konačno "osveži" i u Srbiji, čiji građani zaslužuju više od bede i kriminala koje im je ponudio Vučić.

U anketi, na drugom mestu se našla opcija "Niko" (12,3%); trećem, Bojko Borisov (8,8%); četvrtom, Edi Rama (7,1%); petom, Redžep Tajip Erdogan (4,3%); i na šestom mestu, Viktor Orban (3,1%).

Valja podsetiti, da Aleksandar Vučić neguje dobre odnose sa svim pobrojanim autoritarnim režimima i hvali se prijateljstvom sa liderima koji ih oličavaju.