Danas Crna Gora, sutra Srbija!

Crnogorci su narod koji se ne saginje. Može da ćuti, trpi, žrtvuje se... Istrpeo je lažni referendum, prijem u NATO, priznanje Kosova i Metohije, ubacivanje besmislenih i nepostojećih slova u jezik, ali nije hteo da dozvoli da mu Milo Đukanović uzima crkvu. Tu se vladar "država to sam ja" preigrao, potcenio je građane.

I pao.

Zamislite da Hrvatska, sa kojom je Srbija bila u ratu, i pored svih nesreća, izbeglica, sukoba, nije nikada ni pokušala da zabrani Srpsku pravoslavu crkvu, a Crna Gora jeste! E, zato je ustalo staro i mlado, od Žabljaka do Kotora, Crkva, mitropolit Amfilohije...

I kraj!

Došli su novi i pametni - obrazovani (Zdravko Krivokapić), mladi (Aleksa Bečić), čisti (Dritan Abazović), koji će da korumpiranu, kriminalnu i uzurpiranu Crnu Goru vrate narodu. Oni su velika nada u bolju i lepšu Crnu Goru, oni su danas i sutra Crne Gore.

A već u prvim danima su naišli na probušene gume. Srbi iz interesa su pokušali da prebace menjač u rikverc, da vrate Mila Đukanovića u igru, sve pod komandom Aleksandra Vučića! Ne! Ne, rekla je Crna Gora, ne Milu i Vučiću. Starim pajtašima, ortacima, poslovnim partnerima.

Heroji u srpskim medijima, preko noći u tabloidima čiji je glavni urednik Aleksandar Vučić, postaju sa sve mitropolitom Amfilohijem izdajnici, "gori od Mila"... Tužna slika srpskog novinarstva, vlasti, Srbije danas, Krivokapić, Abazović i Bečić su razapeti.

A od Vučića ni č od čestitke pobednicima. Žali se za Milom, lamentira nad njegovom sudbinom. Teško pada, ali shvatiće brzo - Đukanović je politička prošlost Crne Gore.

Nema više.

I ne mora Vučić nikada da čestita pobedu novoj vlasti u Crnoj Gori, sloboda u Crnoj Gori je došla, a reka slobode se ne može zaustaviti.

Danas u Crnoj Gori, sutra u Srbiji!