Zašto Vučić još nije priznao Milov poraz u Crnoj Gori? | Politika | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Politika

Direktno.rs

21. 09. 2020. 05:58 6

Zašto Vučić još nije priznao Milov poraz u Crnoj Gori?

Da li pobednička koalicija u Crnoj Gori može regionalnim pretendentima na vlast, a pre svega u Srbiji, da pokaže i dokaže kako se apsolutisti šalju na političku marginu?

Poslednjih dana svedoci smo raznih deklaracija, pisama namera, potpisa, dogovora, intervjua... koje je "krasila" pre svega nacionalistička nota. Vučićeve poruke iz Vašingtona, Milove (iz šume, prim. autora) i Izetbegovićeve iz Sarajeva, sve su bile na istom fonu. Vučić brani srpstvo koje niko ne dovodi u pitanje, Milo (takozvano) crnogorstvo, a Bakir bošnjaštvo. Da, umalo ne zaboravimo, javio se i Željko Komšić koji se brine da su ugroženi i hrvatski interesi u BiH. Sada je očigledno da svi pomenuti imaju jedan isti zadatak, DA BRANE JEDAN DRUGOG. A, zašto oni brane jedan drugog, zar njihovi stavovi nisu suprotstavljeni do granica ponekad čak i novog sukoba?

Što reče jedan od lidera pobedničke koalicije u Crnoj Gori, mladi ali reklo bi se po nastupima veoma iskusni Dritan Abazović i to za sarajevske medije: "Znaju oni zašto Vučić još nije čestitao. Znaju oni da je svojevremeno Bakir Izetbegović ubeđivao Bošnjake da glasaju za Mila, tamo neke 2016. A i albanski bos je na poslednjim izborima u Crnoj Gori podržao Mila, a ne albanske predstavnike i partije".

Na ove Dritanove konstatacije treba dodati i da oni sigurno znaju da se radi o ljudima koji trguju ni manje ni više nego ljudskim životima.

Vučić u Srbiji nema organizovanu zakonodavnu i izvršnu vlast već od uvođenja vanrednog stanja (mart 2020) zbor pandemije Kovida 19. Većina građana Srbije i ne zna da Skupština i Vlada ne postoje. Kao taoce drži stanovništvo Srbije, dok smera kako i na koji način da provuče priznanje Kosova i Metohije. Najvažnji zadatak mu je kako naći izdajnike Kosova, a da to ne bude on. U njegovim zidnim novinama svakoga dana pojavi se po jedan novi izdajnik, pa pored neistomišljenika sa srbijanske političke scene tu se nađe mesto i za mitropolita Amfilohija (Radovića), prof. dr Zdravka Krivokapića, a sutra će verovatno u medijima čiji je on glavni urednik teatralno najaviti još jednog izdajnika Dritana Abazovića. Čovek je u sarajevskom centralnom dnevniku jasno i glasno izjavio da su Milo i Vučić najbolji prijatelji!

A kakvi su to prijatelji Vučić i Milo. Evo ovakvi: Milo i Vučić su se zajedno borili protiv Alije. Milo je slao gorivo za tenkove crnogorskim rezervistima u Hercegovini i Konavlima opijenim svojim tadašnjim vođama, a Vučić obilazio ratnike po BiH i "dizao im moral", a onda kad zapuca, bež’ u Beograd ili barem preko Drine, koliko ga noge nose, na sigurnu stranu. To je bilo ratno druženje, a mirnodopsko se ogleda, pre svega u debelim novčanicima i zajedničkim poslovima. Jer i Milo i Aleksandar imaju sposobnu braću Aca i Andreja.

E sad da se vratimo na početak. Ukoliko pobednička koalicija, a pre svih ljudi iza Krivokapića, Bečića i Abazovića shvate da su višegodišnji gafovi ove dvojice prijatelja, bili isključivo upereni na sticanje ličnih koristi i zavađanje "dva oka u glavi", a razbratimljavanje naroda "jedne familije" decenijski paravan poslova Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, biće nade i za Srbiju i za Crnu Goru. Ovo je prilika da se nauči na svim dosadašnjim greškama koje su pravili političari u ovom delu Balkana poslednjih decenija. Nisu nacija i religija bili osnovni već nametnuti problemi narodima koji su se gledali preko nišana. Oni su bili samo okidači nezadovoljstva životom, zbog loših socijalnih prilika. Osiromašeni narod bio je poželjan za izvođenje najbizarnijih planova političke vrhuške tog i ovog vremena. 

Pokušava Đukanović po starom receptu, najnovijom izjavom iz Sarajeva da će Crnu Goru braniti svim sredstvima, pa čak i iz šume, jer je Crna Gora samo tako mogla da sačuva svoju vekovnu državnost, da zbije redove čuvara svoga otetog i opljačkanog bogastva i da izazove reakciju pobednika demokratskih izbora. Na, te njegove i Bebine, sada već što bi na ulici rekli "provaljene fore" ovoga puta niko se ne sme upecati. Bojimo se da će Milo ovoga puta sam voditi bitku za svoju prćiju, a ne za Crnu Goru.

Ako žele da ova pobeda bude stvarno istorijska (jer pojam istorijski na ovim prostorima je izgubio pravu smisao zbog česte upotrebe), moraju se osloboditi bremena nacionalizma, kao najjačeg Đukanovićevog aduta. Nacionalizma koji zahteva svakodnevno dokazivanje i nadmoć nad onim drugim, često i slabijim. Kada shvatimo da smo vredni zbog svog znanja, stručnosti, profesionalnosti, nekorumpiranosti, tačnosti, pravdoljubivosti, bićemo mnogo zadovoljniji kao ljudi, a manje kao pripadnici nekog naroda.

Crna Gora je 30. avgusta dokazala da je na pravom putu. Na tom pravcu niko nema pravo da joj smeta. Crna Gora mora da ostane svoja, zbog ogromne energije koja je prosijavala iz njenih građana od januara do avgusta 2020. Demontaža sistema koji je postavio DPS neće biti laka, ali ukoliko to bude izvedeno na pravi način, akteri 30-ogodišnjeg siromašenja jedne od najlepših evropskih zemalja, naći će svoje mesto tamo gde su do sada oni slali ljude koji nisu hteli da budu kao oni. Da kuriozitet bude veći, na tom mestu su izgubili poverenje korisnika tog smeštaja 30. avgusta 2020. prvi put od kada je uvedeno višestranačje i u Crnoj Gori. I sigurno tamo će mu biti sigurnije nego li u šumi, a biće ako Bog da okružen svojim najbližim saradnicima.

A Vučić, koliko god odugovlačio da prizna poraz svoga prijatelja i javno i nedvosmisleno čestita (bar kao Lukašenku) Krivokapiću, Bečiću i Abazoviću, jednog dana to će morati, ovako ili onako, da uradi. Uspehom pobedničke koalicije u Crnoj Gori i svi se nadamo brzom formiranju zakonodavnih i izvršnih organa, potkopani su temelji diktature Aleksandra Vučića u Srbiji, hteo on to da prizna ili ne.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 6

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Hajmo ruke gore!

Zoran Živković [21.10.2020.]


Video dana

Katanom na lopticu 161 km/h

Anketa

Zašto je Vučić čekao 126 dana da nam saopšti sastav nove Vlade?

Rezultati