OVO IH SPAJA 5 sličnosti Vučića i Đukanovića

Privatna država

Milo Đukanović 31 godinu je bio na vlasti, a Aleksandar Vučić po svemu sudeći ima tendencije da nakon osam godina svoju poziciju održi i dalje. Želja za vlasti i moći dovela je do nekih očajničkih poteza ova dva vladara koji se hvataju za poslednju slamku u državama koje tretiraju kao sopstveno vlasništvo.

Kao do juče u Crnoj Gori, u Srbiji i dalje jedna partija dominira do te mere da se skoro može reći da se radi o jednopartijskom sistemu u kome SNS odlučuje o svemu.

Korišćenje državnih resursa kao sopstvenih, poklanjanje i rasprodaja zemlje stranim investitorima za male pare, pribavljanje materijalnih koristi najbližim saradnicima takođe govori o ovom odnosu.

Strahovlada

Srbija i Crna Gora od ove godine se zvanično ne smatraju demokratskim zemljama, već su prema izveštaju Fridom hausa spale u hibridne režime. Ova ocena ne čudi s obzirom na to da Vučić i Đukanović koriste iste taktike zloupotrebe vlasti i strahovlade.

Obojica su okupirali sve tri grane vlasti - zakonodavnu, izvršnu, sudsku. Mešanje u rad sudske vlasti, sporna imenovanja sudija, loši rezultati o stanju korupcije u zemlji. Čak ni nakon mnogobrojnih afera politički akteri, koji bi u svakoj normalnoj državi bili procesuirani, ostali su na vlasti i to na visokim funkcijama.

Na dnevnom redu sednica Skupštine validni su samo predlozi zakona koje predlažu vlast i koalicioni partneri. Sve se svelo da odluke vlast donosi sama, bez bilo kakve javne kontrole i davanja glasa opoziciji.

Hapšenje i povređivanje demonstranata još jedna je od taktika koje su Vučić i Milo rado primenjivali kako bi zaštitili svoje pozicije i zadržali narod u strahu.

Mediji

Zaštrašivanje, prebijanje, pretnje - tako izgleda odnos ova dva vlastodršca prema medijima. Okupacija javnog servisa informisanja koji treba da pripada svim građanima još jedna je sličnost, javno se finansiraju mediji koji pozitivno izveštavaju o radu vlasti, a kažnjavaju on koji preispituju zvanične politike i prakse.

Nakon referenduma i otcepljenjem Crne Gore od Srbije, crnogorska vlast izgubila je strpljenje za kritike, pa su se tako dešavale brojne pretnje, fizička nasilja, pa i ubistva novinara koja su dovela do gašenja velikog broja nezavisnih medija.

Đukanović je jednom prilikom rekao da će se "obračunati s medijskom mafijom", što očigledno već godinama i jeste njegova glavna taktika u odnosu sa medijima, bliska i Vučiću, koji je glavni urednik većine medija u Srbiji kroz koje satanizuje političke neistomišljenike. Novinari Vijesti, Dana i Monitora koji su objavljivali afere protiv njega - od sumnjive prodaje „Telekoma“ do skandala sa snimkom kupovine glasova na izborima - pretrpeli su, baš kao i novinari koji afere otkrivaju u Srbiji, ogromne pritiske.

Beba Popović

Vladimir Beba Popović, direktor regionalnog Instituta za javnu politiku i nekadašnji Šef Biroa za komunikacije u Vladi Zorana Đinđića, u javnosti je poznat kao "spin doktor" koji savetuje i Vučića i Đukanovića. Jedan od kreatora medijske politike Vučićevog režima, Popović istovremeno radi i na propagandi režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori.

Đukanović i Popović viđeni su nedavno na primorju kako prijateljski ispijaju vino, a pre pet godina u Utisku nedelje, Popović je priznao da se sa Vučićem ponekad čuje i više puta dnevno. On je tada priznao i da je delio pornografski materijal kojim je diskreditovana kritičarka režima Mila Đukanovića - Vanja Čalović.

Izvesno je i da je Popović stajao iza izložbe „Necenzurisane laži“, u kojoj je SNS izložio kritičke tekstove i karikature na račun vlasti, iako je izložba sličnog koncepta u njegovoj organizaciji prethodno bila održana u Crnoj Gori, gde je trebalo dokazati medijsku kampanju protiv Mila Đukanovića.

Pomogao je u osnivanju balkanske istraživačke mreže Antidot koji se uglavnom bavi istraživanjima o srpskim opozicionarima koja kasnije prenose Pink i režimski tabloidi. Nesumnjivo je da Popović ima umešane prste u medijskoj sceni Srbije, ali i Crne Gore.

Lažni izbori

Telefonsko uznemiravanja, dolazak stranačkih aktivista na vrata, nuđenje prevoza, samo su neke od taktika kojima se Vučić služio da bi ostvario "istorijsku pobedu" na izborima 21. juna, a koje je i Milo rado koristio na jučerašnjim. Ucenjivanje građana koji rade u javnom sektoru i zapošljavanje onih koji će za režim glasati, a o čemu postoje razna svedočenja i dokazi, možda je i najbrutalnija taktika.

"Sigurnim glasovima" dele se raznorazni paketi koji uglavnom sadrže životne potrepštine ili novac za glas. Na taj način ucenjuju se socijalno ugrožene kategorije stanovništva ili koja su bila okupirana džipovima i kombijima u kojima su bili stranački aktivisti sa spiskovima. Na sve to neprestano se vodi i kampanja zastrašivanja koja je uperena pre svega protiv opozicije, a koju sprovode prorežimski mediji i tabloidi.