LIČNI STAV Milo Lompar: Vučić - Vuk Branković

U suštinskim sadržajima predsedničke poruke nije uopšte teško prepoznati ključne činioce drugosrbijanske (nevladine) ideološke platforme. Tako je Latinka Perović davno naznačila kako srpska srednjovekovna istorija i njeni spomenici i nisu samo – srpski. To je ono što albanska propaganda danas razvija u visokom registru.

Da bi se do toga stiglo, neophodno je trivijalizovati Lazarev nebeski izbor i obezvrediti Obilićev herojski podvig. Oba ta činioca predmet su dugogodišnje drugosrbijanske ideološke "obrade": sasvim ih je jednostavno pronaći u rečima predsednika Srbije.

Čemu u praktičnom smislu to može poslužiti? Kao podrška nastojanju da se Kosovo primi u UNESKO i postane državni staratelj nad Gračanicom i Dečanima. To je jedna faza u dugotrajnom kretanju ka priznanju Kosova: u skladu sa zapadnim (američkim) zahtevima. Tako se još jednom pokazuje da je vladajuća ideološka, kulturna i politička agenda u nas – drugosrbijanska (nevladina) platforma. Kao servis nevladine inteligencije, pojavljuje se svakako i predsednik Srbije. Ono što ponekad promiče je da se takvo ponašanje odvija po presudnim sadržajima kosovske tradicije. Jer, pred našim očima se pojavljuju živi učesnici procesa koji je ta tradicija zauvek obeležila u mitskoj izdaji Vuka Brankovića. Tako se uveravamo u to da su svi elementi kosovskog opredeljenja uvek istorijski prisutni: nebeski izbor, herojski podvig i – neminovno – mitska izdaja.