SRBIJA I KINA Braća ili "braća"

Mnogi posmatrači su bili iznenađeni ovim potezom koji je stigao od Vlade kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Reagujući na ograničenja u EU kada je reč o izvozu medicinske opreme u zemlje koje nisu članice, Vučić je evropsku solidarnost nazvao "bajkom" i apelovao je na predsednika Si Đinpinga, koga je nazvao kineskim prijateljem i bratom, na bilo kakvu pomoć koju bi Kina mogla da pruži, uključujući tu i medicinsko osoblje. Iz Kine je stiglo šest lekara, dok su donirane medicinske maske i respiratori, a Vučić je lično dočekao avione zajedno sa kineskom ambasadorkom u Srbiji.

Vučićeve reči nisu bile iznenađujuće za one koji posmatraju region. Poslednjih godina, zbližavanje Srbije i Kine demonstriralo se u infrastrukturnim uliganjima i povećanoj saradnji na polju bezbednosti, s tim sa se Srbija opremila novim Huavej kamerama, dok kineski policajci vrše patrole u tri srpska grada kako bi pomogli nedavno povećanom prilivu kineskih turista.

Srbija, kao i Balkan uopšte, prestavlja važan segment kineske inicijative, a Peking je uspeo da iskoristi apatiju Evropske unije i da u Srbiji i regionu razvije poslovne inicijative i da dalje širi ekonomsku ekspanziju.

Razvoj auto-puteva u Crnoj Gori ili srpsko-kineski most prijateljstva "Mihajlo Pupin" vredan 260 miliona evra na kom je bilo raspoređeno 7.000 kineskih radnika, a koji je 2014. godine otvorio premijer LI Kećijang, samo su primeri širenja Kine u jugoistočnoj Evropi. A tadašnji premijer Vučić je istakao da su to samo prvi koraci u srpsko-kineskom prijateljstvu.

Čini se da se Srbija sve više oslanja na Kinu, koja neće propustiti šansu da proširi svoj uticaj na druge zemlje Zapadnog Balkana - Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, kako bi pojačala svoje prisustvo u regionu. Kina ima cilj da iskoristi zapadni Balkan kao glavni ulaz u Evropsku uniju, budući da na ove zemlje gleda kao na potencijalne članice.

Uprkos osetljivoj razdraženosti u Briselu zbog stalnog okretanja Srbije prema Kini, mere koje je EU preduzela da pomogne Srbiji u rešavanju ekomonskog pada i visokog nivoa korupcija deluju prilično ograničeno. Iako EU insistira na što manjoj stopi korupcije i poštovanju vladavine zakona, što su neophodni uslovi da Srbija postane država članica EU, izgleda da se zahtevi Kine lakše prate u ovim zemljama. Tako Vučić priznaje politiku Kine kao jedinu ispravnu i podržava kineske teritorijalne zahteve, a zauzvrat Srbija ima koristi od Kine, jer je reč o zemlji koja nije priznala Kosovo.

Sporovidnost Evropske unije u regionu omogiućava drugim spoljnim silama da iskoriste priliku i da tamo povećaju uticaj. Tako zemlje zapadnog Balkana sve više mogu da deluju kao punomoćnici dok kupuju uticaj i koriste nedostatak vladavine zakona i rasprostranjenu korupciju kako bi iskoristili svoju moć. To je slučaj, primera radi, sa Kinom u Srbiji, Crnoj Gori ili Severnoj Albaniji, sa Rusijom u Srbiji, kao i sa Saudijskom Arabijom i Turskom u Bosni i Hercegovini.

Evropska unija takođe omogućava "stabilokratiju" u Srbiji, uprkos mnogim lokalnim akterima i organizacijama civilnog društva koje su pozvale države članice i institucije EU da se pozabave autoritarnim promenama kroz koje Srbija prolazi. Ta degradacija je vrlo jasna u naglom padu slobode medija i velikom broju skandala sa Vladom, poput afere "Krušik", koja uključuje mutne dogovore sa oružjem koje je otac ministra unutrašnjih poslova sklopio preko svoje kompanije.

Pošto je EU fokusirana na pandemiju koronavirusa i kako pojačati evropsku solidarnost, Kina je uspela da iskoristi ovu priliku za jačanje veza koje je gradila poslednjih godina sa Srbijom. Peking je razumeo strateški značaj Srbije i zapadnog Balkana i delovao je brzo i efikasno, dok je EU bila spora, uprkos decenijama prisustva u regionu.