Na koju to državu mislite, predsedniče?

- Ma gde da žive, Srbi mogu da računaju na svoju državu - stoji izjava predsednika kao naslov.

Kada čovek izgubi poverenje u nekoga i kada biva obmanut po ko zna koji put, a taj neko nastavlja da ga ubeđuje u nešto, posle određenog vremena dođe do sažaljenja.

I, mada bi se mnogi složili da mesta sažaljenju nema, ima - ali sami sebe da žalimo. I to osećanje dolazi nešto malo posle besa i nelagodnosti, izazvanih pitanjem koje proističe iz ove konstatacije Aleksandra Vučića: Da li Vi, predsedniče, mislite na državu koja već stoji u službi samo delu građana, ne svima?

Iako se ovde radi o Srbima "ma gde da žive", dovoljno je da pogledamo samo stanje u Srba koji su (još uvek) u državi. Svedoci smo da se u poslednjih osam godina na tuce i tuce članova Srpske napredne stranke uguralo u javne sektore i zaposlili se, samo kako bi, svi oni koji glasaju i dovode rodbinu, prijatelje i kumove da zaokružuju jedno isto ime, bili obezbeđeni nekim ugovorom na određeno. Oni koji nemaju člansku knjižicu, bez obzira na kompetencije, ne mogu iz kuće da mrdnu. Te ih zaskoči upravnik zgrade, član SNS, te kontrolor, član SNS, te komunalni policajac, član SNS, i dok dođe do prodavnice, da kupi preskupu robu, plati PDV, od kojeg će dati plate prethodno pomenutima, skinuše mu kožu s leđa.

Prvi septembar, roditelji planiraju patike deci i knjige, kao da kupuju vikendicu. Zajme se, dižu kredite. Na to, predsedniče, da računamo?

Da ne govorimo o kulturi i obrazovanju. U školama renomirani profesori i profesorke, nastavnici, učiteljice, dobijaju otkaze jer ne žele da se učlane u SNS. Umesto da baš oni, ceo radni vek budu tu, jer baš takvi, otporni, slobodnomisleći, treba da našu decu školuju i prave ih ljudima u svakom smislu, oni ostaju na ulici.

Glumci, reditelji, muzičari, svako iz kulture ko je video šta se dešava državi i društvu i ko je javno progovorio o tome, bio je izdajnik, lopov, ološ, bednik, narkoman, strani plaćenik. Nikola Đuričko, Dragan Bjelogrlić, Sergej i Branislav Trifunović, Kokan Mladenović, Matija Bećković... Neka prašta ko je izostavljen nenamerno.

Zamislite sad državu u kojoj su građani koji ne glasaju za Srpsku naprednu stranku, koji ne drže sliku Aleksandra Vučića u novčaniku, svi ološ, fašisti i strani plaćenici. Da li je to Srbija 21.veka? Da li je to država, predsedniče, na koju mi možemo da računamo? Država u kojoj se napadaju akademici, univerzitetski profesori, rektorka, u kojoj je izgleda jedina kompetencija članska knjižica SNS-a?

Ponižavate građane, krijete afere, stajete iza dokazanih intelektualnih i lopova u celini, branite ih. Medije i novinare targetirate, o opoziciji da ne govorimo, a građane svoje zemlje činite građanima trećeg reda. Podelili ste stanovništvo. Svako ko vidi šta se ovde radi, a takvih biva skoro 70.000 godišnje, pakuju kofere. I ne beže oni samo zbog plate i samo zbog socijalnog pitanja, beže, kako je to već konstatovao Dragan Bjelogrlić, onaj kojeg su tabloidi razapeli što je to rekao, dakle, beže od gluposti i primitivizma.

E, takva, gore opisana, država, ne brine ni o kome, osim o članovima vladajuće stranke. Na takvu državu ovaj narod očigledno više ne računa, inače ne bi bežao iz nje glavom bez obzira.

Ko da računa na državu u kojoj se vlast poistovetila sa samom državom, koja osipa paljbu i po profesorima, nastavnicima, akademicima, piscima, slikarima, glumcima, arhitektama, legendama sporta, ama baš svakom građaninu koji je slobodnomisleći i ukazuje na društvene anomalije?

Posle ovog, ostaje samo još jedno pitanje. Da li će u bliskoj budućnosti, ova država imati na koga da računa, kada bude vapila za slobodom?