"Da Bog otac siđe i bude protiv Vučića, zvali bi ga lopovom"

Opišite političku scenu u Srbiji.

- Politička situacija u Srbiji se ne menja već godinama i niko ne može da bude zadovoljan ovim što imamo. Posle 5. oktobra smo krenuli demokratskim putem, institucije su malo živnule, ali je potom sve to propalo. Našli smo se između dva autoritarizma, jednog Miloševićevog, drugog Vučićevog i prilično smo u jednoj zatvorenoj situaciji iz koje ne vidim izlaz. Imamo apsolutno ličnu vlast, koja je prilično primitimizovala i samo društvo. Kultura, obrazovanje, zdravstvo, sve se raspalo. Situacija je grozna. Sad ne znam, možda neko drugi misli drugačije... - kaže Vesna Pešić za Direktno.rs.

Vi javno podržavate bojkot predstojećih izbora. Zašto?

- Bojkot je iznuđeni potez zato što je na snazi ta Šmitovska politika "prijatelj - neprijatelj", zato što je vlast samu politiku definisala preko neprijatelja. Imali smo za vreme Miloševića termine "prijatelji - neprijatelji", što se odnosilo na ratove i na izdajništvo. Sada imamo politiku neprijatelja prema opoziciji i to traje jako dugo. Svako ko se pojavi, evo i Bog otac da siđe sa neba, bio bi raskrečenih usta okarakterisan kao lopov ili ne znam šta u tabloidima. Glavna ideja režima je da se uništi opozicija i u tome se u velikoj meri uspelo. Zbog toga bojkot, jer tu nema više nikakvih uslova za partijske izbore, postoji samo ta stranka od skoro 700.000 ljudi koja je bazirana na klijentelizmu, korupciji i samom medijskom pritisku. Mi više nemamo partijski sistem, nismo uspeli ni da konstituišemo neki sistem "levo - desno", kao što imaju druge zemlje ili sistem "konzervativna - liberalna stranka". U takvom sistemu ne vidim šta će nam izbori, osim ovih fasadnih koji se održavaju po nekom automatizmu. Tu više nema slobodnih izbora. Takođe, sve institucije su uništene. I sud i tužilaštvo, sve... U tom smislu podržavam bojkot, ne zato što sam ljubitelj bilo kakvog bojkota kao takvog, već zato što za mene izbori ne postoje. Kad nema slobode, nema ni izbora.

Šta treba da se promeni da bi izbori bili pošteni?

- Sa ovom vlašću to ne može da se dogodi. Ovo je jedna uporna politika koja se dešava već godinama. Nemate pristup medijima, svako ko se pojavi, opiše se kao lopov. SNS nikad nije bila demokratska stranka, jer njeno jezgro nije demokratsko. Devedetih godina kada sam bila politički aktivnija nego danas, nikad Srpska radikalna stranka nije pripadala demokratskoj opoziciji. Ona i nije za demokratiju. Sa ovim neoradikalima danas, ne možete da očekujete neku demokratiju kad je stranka sama po sebi antidemokratska. Vučić da ne bi ličio na Lukašenka i njegovu Belorusiju, spustio je cenzus. Zamislite tu situaciju da nijedna stanka nema pet odsto. Vučić je spustio na tri odsto kako bi napravio privid demokratije i bar malo uveo nekog šarenila. Njegove namere su ipak pročitane.

Šta bi trebalo da se dogodi da Vučić padne sa vlasti, odnosno da ovaj režim ode?

- Onaj ko zna odgovor na to pitanje, treba da dobije milion dolara.

Da li će, možda, međunarodni faktor uticati na to?

- Međunarodni faktori nisu kao što su nekad bili. Petog okrobra smo imali veliku međunarodnu pomoć, a 6. oktobra je došao Igor Ivanov iz Rusije i rekao Slobi: "Hajde, mali, ćao". I Amerikanci i Rusi i sve velike sile bile su na strani opozicije. Sada više ne postoji interesovanje za balkanske države. Evo, vidite primer Kosova. Bombardovanje je bilo pre više od 20 godina. Amerikanci da su nešto zaista hteli, oni bi nešto uradili da reše problem Kosova. Kad se za nas niko živ više ne interesuje, teško da možemo da računamo da će međunarodni faktori otvoriti oči na sve ovo što se dešava u Srbiji.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović odlučio je da izađe na izbore, njegov kolega iz Paraćina Saša Paunović je blizu takve odluke?

- U ozbiljnim demokratskim državama nikad se izbori ne spajaju. Imamo velike sistemske defekte kad je u pitanju izborni zakon, a dešava se i ponekad da se spajaju čak i predsednički, lokalni, parlamentarni izbori. To se ne radi. Lokalni izbori uvek idu posebno, nikad ne bi trebalo da se spajaju sa parlamentarnim. Tako je u državama koje imaju dužu demokratsku tradiciju. Smatram da bojkot ima smisla samo u smislu parlamenta. Što se tiče lokala, Šabac i Paračin možda i imaju izborne uslove. Šabačka gradska vlast raspisuje izbore, a ne Republika. U Šapcu imate i televiziju i slobodne medije, tako da ne možete da se pravdate da nemate izborne uslove. Građani u ovom slučaju ne izlaze na izbore, nego se brane. Problem bi mogli da imaju i ljudi koji su zasluženo na funkcijama poput uprave pozorišta i slično. Ukoliko predate vlast, ti ljudi će ni krivi, ni dužni biti izbačeni i ostaće bez posla. Sve je to posledica spajanja lokalnih i republičkih izbora i jako je nezahvalno reći bilo šta ili posavetovati nekog kako da postupi u takvoj situaciji. 

Krilatica "cev u glavu" ovih dana vezuje se isključivo za Vas. Pomenuli ste je u tvitu, a zbog toga ste bili i na informativnom razgovoru kao neko ko preti Vučiću. Šta se zapravo dogodilo?

- Bilo je potpuno jasno da sam izraz cev u glavu upotrebila misleći na sebe i na nas tviteraše. To što su me napali, to je slična situacija kao sa naslovnom stranom NIN-a koja je morala da osvane prazna zato što je Vučić na izložbi prolazio pored jednog mitraljeza i onda su oni proglasili kako cev na toj prvoj stranici puca u njega. Potpuno bez ikakve veze i logike. Moramo da se suočimo sa neurotičnom situacijom da Vučić neprekidno priča o tome da ga neko ruši, da ga neko obara, da ga neko ubija... Te Jajinci, te državni udari, te naslovne stane NIN-a... Pa kada su njegovog brata tukli, on je izjavio da nisu tukli Andreja nego zapravo njega. On ima tu jednu paranoičnu crtu i nisam sigurna da li želi da izigrava žrtvu ili ima neki unutrašnji strah. To je več pitanje za psihologe i psihijatre. Takođe, to bi mogla da bude i opomena za sve koji se politički ne slažu sa njim da će biti satanizovani i optuženi za nešto što nema ni pojma da su učinili ili nameravali. Što se mene tiče, bila sam na tom razgovoru, to se završilo i niko nikom. Verovatno je moj slučaj takođe bio poruka ostalim kritičarima režima da ćute, a ne zato što je neko stvarno poverovao da ću ja da pucam u nekog. Nijedno oružje nikad u životu nisam videla - zaključila je Vesna Pešić.