Zašto Vučić voli Hana, Mekalistera, Fabricija, a Tanju ne?

Han se posebno u odnosu sa režimom istakao posle napada na televiziju N1, kada i pored svih dokaza koji su mu dati nije želeo da kaže nijednu reč osude, već je stalno ponavljao da će sve što mu je dostavljeno biti predmet najozbiljnije i najdublje analize.

Pohvale napretku Srbije ka EU nisu izostajale, mada je svima postajalo jasno da je Srbija na tom putu počela da zastaje, da bi vremenom potpuno stala. Nema napretka ni po jednom poglavlju, a u nekima, kao što su mediji i pravosuđe Srbija je daleko ispod nivoa na kojima je bila pre osam godina.

Razlozi za takvo ponašanje Johanesa Hana nikada nisu otkriveni i ostaće da se sačeka da se jednom otvore arhive srpske državne bezbednosti i da se tu možda nađe neki zanimljiv podatak. Do tada će gospodin Han biti povezivan sa "Casino Austrijom" i kontroverznim austrijskim biznismenom Martinom Šlafom, čovekom jako dobro pozicioniranim u vrhu austrijske vlasti, a u Srbiji poznatim po umešanosti u aferu "Mobtel".

Poznato je da je Vučić najviše komunikacije i kontakta imao sa Dejvidom Mekalisterom, sadašnjim predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta. 

Gospodin Mekalister je u Beogradu uvek bio rado viđen gost još od prvih sastanaka, kada je prihvatio da ručak sa partijskom delegacijom SNS-a održi u zgradi koju je država poklonila "Beogradu na vodi". To se dešavalo usred protesta velikog dela građana i stručne javnosti zbog kontroverzi koje je taj projekat nosio sa sobom. Često se u kuloarima pričalo i o drugim aktivnostima Mekalistera tokom njegovih poseta Beogradu, koje je najbolje novinar "Dojče Velea" Nemanja Rujević objasnio, gostujući na N1. 

Rujević je rekao da se Mekalister kad dođe u Beograd ponaša u sklopu one stare narodne "voli sve što vole mladi". Mnogima je u Briselu zapala za oko i velika bliskost između delova stafa tamošnje srpske ambasade i ovog Nemca škotskog prezimena.

Kada se pogleda način komunikacije Vučića sa Mekalisterom i Šlafom, postaje jasno zašto predsednik Srbije reaguje kako reaguje kada se pojavi bilo ko, ko mu iznese mišljenje koje mu ne odgovara. Jer, takvo mišljenje Vučić ne može da čuje od pripadnika diplomatskog kora u Beogradu, posebno ne od ambasadora EU Sema Fabricija.

Još se prepričava u diplomatskim krugovima izraz lica ambasadora Fabricija na prezentaciji, po Srbiju negativnog izveštaja Evropske komisije. Njemu je zbog kritika navedenih u izveštaju bilo neprijatno isto koliko i svima koji su bili u sali i gledali i slušali gospodina Fabricija kako se muči, pokušavajući da "ispegla" stvar.

Poznato je da je za godinu dana troje zaposlenih članova lokalnog stafa napustilo misiju EU u Beogradu, pre svega zbog neslaganja sa odnosom prema srpskoj vlasti. Na njihova mesta su primljeni ljudi bliski kabinetu predsednika. Izjave ambasadora Fabricija koji izbegava svaku kritiku režima, čak i kada su mediji u pitanju, i pored burleske koju je Vlada odigrala sa čuvenom medijskom strategijom. Ostaje da se vidi da li je njegovo ponašanje posledica poznate "italijanske hrabrosti" ili postoje i neki drugi, opipljivi razlozi. 

Politikolog i politički analitičar Boban Stojanović za Direktno.rs kaže da Vučić ima bolje odnose sa Mekalisterom, Hanom i Fabricijom, nego sa Tanjom Fajon, jer ona iznosi zamerke na račun problema u Srbiji, i često insistira na njihovom rešenju.

- Tanja Fajon je oštrija u svojim izjavama, pre svega jer dolazi iz regiona i zato što ne dolazi iz Evropske narodne partije (poput Mekalistera i Hana) vec iz socijaldemokrata. Zato su oni uvek imali blaži stav prema Vučiću, a Tanja bez obzira na umerene reči uvek izrazi značajne kritike prema stanju demokratije i slobode medija u Srbiji - rekao je Stojanović.

Sve u svemu, kada pogledate ponašanje stranih diplomata sa kojima je komunicirao predsednik Srbije do pre nekoliko meseci i onih sa kojima je prinuđen da komunicira danas, jasna je razlika. Vučić ne bi bio Vučić kada evropske parlamentarce ne bi ponižavao. Prvo time što je i farsičan izbor novih članova REM-a nije završio do kraja godine, kako je obećao, a onda i odlukom o promeni cenzusa koju niko u mesecima dijaloga i okruglih stolova nije ni pomenuo.

To su veliki šamari evroparlamentarcima, na koje oni u ovom trenutku nemaju adekvatan odgovor. A, da li će Evropski parlament prihvatiti takav odnos jednog malog balkanskog političara, ili će ipak stati iza onih koje je poslao da naprave malo reda u ovoj vučjoj jazbini, videće se vremenom. Od tog stava će zavisiti i brzina rasplitanja čvora u kojoj je Srbija vezana.