Dokle će da bude normalno da je neko fašista ako ne misli da je simbolu OVK mesto u Beogradu, pa makar i u okviru izložbe? Da bude „nastavljač Miloševićeve politike“ ako spomene prava Srba u regionu? Dokle će da bude normalno da, sa druge strane, budeš izdajnik i manji Srbin ako ne kličeš onima koje bi vojvoda Bojović streljao na prekom sudu u toku Prvog svetskog rata zbog kršenja običaja rata?
To je realnost naše javnosti. Javnosti koju smo prepustili pojedincima i manje ili više organizovanim grupama sa obe radikalne i jednako agresivne strane spektra.
Oni nam nameću teme i daju mišljenja, oni decenijama imaju blanko pristup senzacionalističkim medijima u intervjuima i razgovorima koji su lišeni i pitanja i potpitanja, jer se njihove mantre plasiraju kao aksiomi. Zarobljenici smo selektivnih boraca za ljudska prava koji ćute na antievropski zakon u Crnoj Gori da se neko ne bi uvredio i profesionalnih sejača mržnje koji su najbolje prolazili dok su tuđe majke tugovale.
To su dve strane istog novčića.
Lažna političko-tabloidna podela između „građana“ i „patriota“ nam je pojela deo prošlosti, jede nam sadašnjost i može da nam pojede budućnost.
Društveno stanje u kome se nalazimo i sadašnja vlast je uvek bila neizbežni i jedini konačni ishod izopačene stvarnosti koju smo sami napravili. Društvo korumpirano do srži u kojoj vlast po potrebi izvlači svoje „građaniste“ i svoje „patriote“ da prave predstavu i podgrevaju unutrašnje podele.
Ako samo pomenete Kosovo i Metohiju, doslovno u bilo kom kontekstu koji nije „mirenje sa realnošću“ doživećete da se na vas obruše ovi prvi, gurajući vas u zagrljaj ovih drugih. Ako se ipak osmelite da dovedete u pitanje bezuslovnu pravičnost politike koja nas je zakrvila sa svim narodima sa kojima smo do juče živeli u zajedničkoj državi, drugi će vas gurnuti ka prvima.
Sve dok ne izađemo iz dihotomije ludila neće biti bolje. Ovde je reč o borbi između dogmatizma i razuma. Normalno je da si i građanin i patriota. Ta dva pojma jedan bez drugog ne idu.
Ako je odricanje od istorije, tradicije i identiteta sopstvene zemlje obeležje građanina, sa ponosom ću biti podanik.
Ako je Vojislav Šešelj mera patriotizma, slobodno me zovite izdajnikom.
Međutim, nije.
Ni jedno ni drugo. I jedno i drugo je beščašće.
Ne postoji dilema između nacije i demokratije, između građanskog i patriotskog. Jedno je preduslov drugog, i jedno bez drugoga ne može. Svaka velika nacija postupa po ovim principima. Podjednako je velika čast boriti se za građanske slobode i biti patriota. Jedno bez drugoga je nezamislivo.
Sam izraz „građanin“ nigde osim u Srbiji ne znači odricanje od identiteta i tradicije. Naprotiv, podrazumeva slobodnog čoveka sa građanskim pravima i građanskim vrlinama, koji učestvuje i zainteresovan je za javni život. Isto kao i „građanin“, pojam „patriota“ se nigde osim kod nas ne stavlja u podrugljiv koš i izjednačava sa primitivcem ili ubicom. Patriote su ljudi koji su spremni da se lično žrtvuju, ne samo životom, radi dobrobiti svoje Otadžbine (lat. „Patria“). U svakoj zemlji na svetu biti građanin podrazumeva patriotizam, isto kao što
patriotizam podrazumeva posedovanje građanskih vrlina.
Potpuno isti ljudi koji su u Srbiji do 1989. godine bili posvećeni komunisti su preobukli svoja odela i postali najveći borci za građanska ili nacionalna prava.
Osim neiskrenosti u procesu „progledavanja“ sa sobom su doneli i dogmatične poglede na svet. Kojim god očima se svet gledao, komunističkim, lažno građanskim ili lažno patriotskim. Dogma sa sobom uvek donosi i moralnu i svaku drugu vrstu korupcije i karikaturalne likove koji dogme pronose. Kao i onog „drugog“ protiv koga se borimo svim sredstvima i do kraja.
Zvuči kao dobar miks za samouništenje, zar ne? Mi tri pune decenije iz toga ne možemo da izađemo.
Pre nego što, potpuno besmisleno, potvrdu svoje civilizovanosti ponovo potražimo u Briselu, a nacionalne ispravnosti u Moskvi - moramo pogledati u sebe. Hajde da ponovo sami sebi budemo sudija. To je verovatno najteže, ali je sasvim sigurno najispravnije.
Unutrašnja podela i nestabilnost se, nemajte sumnje, brižno neguje od strane onih koji nam ne žele dobro i koji na tome profitiraju. Brižnici su, između ostalog, iz oba spomenuta grada, to im je posao.
Gde nas je to dovelo? Teturamo se, kao pijani, u razbijenom društvu u kome se ismeva
svaka vrlina. Udarani i sa leve i sa desne strane od agresivne manjine koja je sebi dala za pravo da sudi. Ukopani u rovove slušamo one koji su nas u njih i ukopali kako sa moralnih visina po medijima daju komentare o tome kako smo necivilizovani i manji ili veći Srbi zato što ne mislimo kao oni. Svi zajedno iz tog blata gledamo kako preko stotinu pedeset ljudi svakog dana odlazi iz naše zemlje zato što nam se država i društvo raspadaju.
Šta je naš zadatak?
Naša politika mora izaći iz kompleksa i mitova i postati zdravo sporenje oko toga kako ćemo doći do cilja. Tada će se prirodno odvojiti časni od korumpiranih, dobri od loših, sposobni od nesposobnih. To je zadatak naše generacije.
Da bismo taj zadatak mogli da obavimo, novčić lažne građanističke i lažne patriotske mitomanije mora da se skloni sa stola.
U suprotnom, i naše godine će biti sitan kusur kojim će se oni razmenjivati.
Pametniji smo od toga.
Jovan Ličina, polotikolog i član predsedništva Stranke slobode i pravde
Komentari 0
ostavi komentar