"Uradićemo više za šest meseci, nego Vučić za šest godina"

Kada se osvrnete na 2019. koji događaji Vam odmah padnu na pamet?

- Da je neko došao u decembru prošle godine i rekao nam da će u ovoj godini Beogradski univerzitet da ima snage da proglasi doktorat Siniše Malog za plagijat, da će se pojaviti Aleksandar Obradović koji nema nikakvog ličnog interesa nego je hrabar i bori se kao patriota za ovu zemlju, i da će otkriti najveću aferu u ovih sedam godina koja pokazuje kako vlast radi, kako se nešto urušava, pljačka. Da će opozicija smoći snage da bojkotuje parlament, da će da poštuje Sporazum sa narodom, da će uopšte doći do protesta, do Sporazuma. Da će se kabadahijama, poput Jutke, suditi, Simonoviću koji pali ljudima kuće, da će nestati Dijana Hrkalović koja je do juče vedrila i oblačila MUP-om Srbije. Da će hrabri ljudi u Čačku u školi da se ograde od svog profesora koji je slao poruke pretnje opoziciji... Da nam je neko rekao da će sve to da se desi u ovoj godini, mislim da bi mu većina rekla - ma, daj, nema šanse to da se desi. A, desilo se to i desilo se još mnogo toga. To je obeležilo ovu godinu, ta promena u Srbiji koje mi možda nismo svesni, jer smo zatrpani strašnim i teškim stvarima i lošim životom svakog dana. Ali, ona se zaista desila - kaže Đilas na početku gostovanja u Direktno.

Pomenuli ste afere koje su zaokupile srpsku javnost. Krušik, Jovanjica, lažne diplome, plagiranje doktorata. Ispostavilo se da su u sve to umešani najviši funkcioneri SNS. Kako su nam se desile sve te afere?

- Mislim da je problem ove vlasti najveći u neznanju. Da ljudi koji su na pozicijama ništa ne znaju. Sve polazi od predsednika države koji nikad ništa u životu konkretno nije radio, a objašnjava svima, i kako se vodi ekonomija, i kako putevi da se grade, i kako fudbal treba da se igra… Tako se ponšaju I svi njegovi sledbenici. iz tog neznanja ide bahatost, arogancija, vređanje ljudi, maltretiranje. Kkad vodite neki tim u bilo kojoj oblasti, ljudi idu za vama zato što znate posao, zato što vam veruju,a ne zbog onoga što vam piše na vizit karti. Nama se sve to desilo što ste vi rekli. Desilo se i to ludilo u Beogradu i sve ove stvari. Evo, recimo, priča o tim lažnim diplomama. Nije suština u tome da li sad on ima doktorat, nema doktorat. Suština je da ljudi u Srbiji odvajaju od usta, prodaju njive da bi njihova deca studirala. Ta deca idu u škole, žive u studentskim domovima, u malim sobama. Sećam se kako smo kad sam ja studirao išli da čekamo autobuse kojima su roditelji slali torbe sa hranom kolegama koji nisu iz Beograda, pa ih vukli uz Kameničku ulicu. Uložite 4-5 godina života, a onda dođe neko,da hilajdu dve evra i uzme papir i kaže sad sam ja neko I nešto. I zauzme mestzo onome ko se školovao. I onda se čudimo što se sve to raspada. To je to neznanje. Znači, samo čovek koji ne zna ništa može od ovog grada da napravi to što je napravio. Ne možete da radite Karađorđevu ulicu 500 dana, umesto 100, i na kraju da opet nemate trotoare već pet meseci. Ne možete ljude u Džordža Vašingtona da osudite da gaze blato šest, sedam meseci. Cela ta ulica od Dušanove do Ruzveltove je trebalo da bude gotova za Novu godinu, a pola još nije ni počelo das se radi. I košta 30 miliona evra! Hapsili su ljude za Bulevar koji je koštao duplo manje a duplo je šira ulica od te vaše. I ceo završen za šest meseci. Trg republike s okretanjem kocki i sa idejom - te ukidamo trolejbus, te ne ukidamo trolejbus. Šta radite, ljudi? Gde to vodi i na kraju završite sa time - železničku stanicu izmestite iz centra grada.
Postoje gradovi na svetu koji nemaju železničku stanicu u centru grada. Nisu na vreme projektovali tako grad. Ali ne postoji nijedan grad na svetu koji je imao železničku stanicu u centru grada, a onda je izmestio iz centra. To nema. Zato što je to kapacitet, to je potencijal. To niko nikad na svetu nije uradio. I niko nikad na svetu nije došao na ideju da most bude u parku. Evo, sad, mi koji imamo malu decu, kako da im objasnimo šta je most? Mi kažemo: most je nešto što preko reke ide, znaš, da bi čike i tete prešle reku onda tu postoji most. I ti taj most pređeš peške, autobusom, kolima.. Kako ćemo da objasnimo detetu značenje reči most kad most bude videlou parku? To ne može niko da objasni na ovom svetu, to je budalaština jedna. Pa oni sklanjaju most koji je istorijski simbol pobede nad fašizmom, zato štose nekome ko živi u Beogradu na vodi i platio je 4.500 evra kvadrat ne dopada pogled. E, tako nam se to desilo. To su te vrednosti koje smo izgubili, a koje se neće ni vratiti samo time što ćemo da povećamo plate ljudima, što će da se desi kad prođe ova vlast, nije to problem. Ali moramo vrednosti da im vratimo. Moramo decu da naučimo da poštuju profesore. Prvo da ih podsetimo roditelje da ih poštuju. To je odnos prema ljudima koji uče našu decu. Super je što moja ćerka i sin imaju digitalnu tablu u školi. Ja je nisam imao i moja starija deca je nisu imala. Ali, mnogo je važnije što učiteljice koje rade sa njima su dobre i trude se. I u njih treba da uložimo - a digitalnu tablu, ako na kraju bude bilo para kupićemo. Ali daj ovo da uradimo.

Bojkot izbora je definitivna odluka SZS. Šta će tačno on doneti, odnosno šta se od njega tačno očekuje?

- Bojkot je ne samo izbor, bojkot je upravo ovog svog ludila o kome pričam. Zato što nemate mogućnost da se borite. Znate, moja majka živi na Novom Beogradu, imali su N1 donedavno kad je ukinut iz poštanskog kabla. Jedna komšinica koja čak ima tu mogućnost kaže - ovaj Obradović, on je u zatvoru zato što je odao državnu tajnu. Evo, pogledajte gde smo mi došli. A čuo sam pre neki dan drugu priču koja isto pokazuje gde živimo i zašto ceo bojkot. Koliko su mediji ljudima isprali mozak i koliko ljudi više ne znaju ni šta je belo, ni šta je crno. Moj prijatelj ima stan, nadogradnju. Tri porodice su nadogradile i sve su završile legalno. I onda su uveli SBB. Jedan od njih troje, stariji čovek, nije hteo da plati nego je onome što je ugrađivao dao pare na crno da ga prikači na SBB. I kaže mi: "Pre neki dan gledam komšija uvodi MTS. Ja mu kažem: šta će ti komšija MTS, ti gledaš SBB? On kaže: neću više da finansiram Đilasa i Šolaka. Ja mu kažem: pa ti ih ne finansiraš, ti na crno koristiš taj SBB. On kao: pa da, ali neću da imam veze sa njima". Mislim, dokle je to došlo? Verujte mi, Boška Obradovića je tetka pitala da li nam je onaj Tocilo kum? Zato što je gledala na televiziji - ovi rekli. Hoću da kažem, bojkot je svega toga. Bojkot je protest, hajde da budemo sad malo ozbiljniji iako je Nova godina. Bojkot je protest što su dve žene, Mirjana i Marija profesorke u Beloj Crkvi, ostale bez posla jer neće da lajkuju i botuju popodne. Bojkot je protest i za one koji su prihvatili takvu stvar i pogli glavu. I takvih ima stotine hiljada po Srbiji. Bojkot je protest što nečije dete se ispisuje iz vrtića što mu je otac u stranci. Što u Požarevcu ne možete da upišete dete u vrtić ako oba roditelja nisu u stranci. Bojkot je za ove ljude - njih 230.000 koji su na privremenim poslovima, a kojih je ogroman broj, da bi sačuvao posao on mora da dovodi neke da glasaju za SNS, mora da se ponižava. Bojkot je zato što ljudi odlaze iz ove zemlje, što lekar koji radi za 75.000, a toliko je učio, vi ste im dostojanstvo uzeli. Mi ćemo platu da da podignemo da bude minimum 1.000 evra, tako što ćemo da ukinemo odluku da se izgradi nacionalni fudbalski stadion i milion tih budalaština na koje troše pare. Ali pre svega moramo da vratimo dostojanstvo tim ljudima. Mora lekar da ima broj pacijenata koje može zaista da pregleda, a ne da iskaču sa svih strana. Pa jeste čuli ovo u Nišu šta priča čovek lekar - od 10 dečijih neurologa jedan je ostao. Trojica otišli u Saudijsku Arabiju, ostali u Evropu. Jedan koji je trenutno na bolovanju, ne može da izdrži. Bio sam u Čačku, kaže žena lekar da najmlađi lekar na dečjem odeljenju klinike ima 52 godine. O čemu mi više pričamo? Neće imati ko injekciju da nam da. I sad treba da idemo na izbore za koje znamo unapred, da će čovek koji ima ovakvu medijsku situaciju koju je napravio, i koji pritiska ljude da glasaju za njega i radi svašta. Za šta? Da imamo 15 poslaničkih mesta i 20 plata. I stranke se finansiraju i nastavimo četiri godine kao do sada. Pa nećemo.

U medijima koje kontroliše vlast svakodnevno ste vi predstavljeni kao lopov koji je ukrao od nekoliko stotina do 619 miliona evra. Kao tajkun, nekad ste i fašista. Na koji način vi uopšte možete i planirate da doprete do ljudi kojima je jedino dostupan taj vid informisanja?

- Ani Stevanović, članici predednišva moje stranke, koja je inače pravi doktor nauka, objavili su isto da je neki rad prekopirala, koji se inače pojavio tri godine pošto je ona doktorirala. Njena rođena baka je pitala: Ana, onaj tvoj doktorat? Kako da vam kažem? Mene dnevno ljudi zovu da ih zaposlim u SBB-u, samo da znate. I to ljudi koji su na ovoj strani. Pa, svaki dan govore Šolak, Đilas.. Ukrao sam 619 miliona evra, doveli su me do toga da moja bivša supruga mora da, posle tri godine, izdaje demanti da sam ja tukao nju i decu i tako dalje, što je isto jedna vrsta ponižavanja. Da vas dovedu do toga da vi govorite pa nisam se ja za takvog čoveka udala, i nije on takav. Samim tim je već neko pomislio da jeste. Hoćemo da ubijamo, hoćemo da silujemo.. Ja imam tri ženska deteta, a mene optužuju da sam za silovanje nekoga. Sve je to grozno. Uvek imam samo jedno pitanje za njih: Je l' vama nešto sad bolje u životu? Je l' vam deca imaju bolju školu? Osvetljeniju? Je l' dom zdravlja, bolnica bolji? Jesu li vam lekari posvećeniji pošto imaju bolje plate? Je l' vam ulica osvetljenija, je l' vam posao sigurniji? Pa ja vam kažem: nije. Nikakve koristi za vas nema to što slušate ovog čoveka koji priča takve stvari, i što mu na kraju krajeva poverujete. Ja da sam lopov, milion da sam ukrao a ne 619, verovatno bi me neko uhapsio za sedam godina. Ali dobro. Do tih ljudi mi jako teško možemo da dođemo, dok se ne izborimo za drugačiju medijsku sliku. Ti koji pričaju idite u kampanju od vrata do vrata - evo na dan kada mi snimamo ja ću biti i ovde u Beogradu pre podne, popodne u Nišu, Kuršumliji.. U Kuršumliji sam bio za dve godine pet ili šest puta. Nisam u životu bio nijednom do tada. Celu Srbiju smo prošli, ali mi razgovaramo sa ljudima koji slično misle, koji tu dođu. Ne možemo sada drugima da pričamo. Trudimo se nekako da ta informacija dođe, ali znate, mediji... Bilo je pitanje zašto je otišao Vuk Jeremić na RTS? Skoro milion ljudi ga je gledalo. Znate li šta mi treba da uradimo da nekad neku našu poruku milion ljudi dobije? Mislim, milion ljudi. U jednoj emisiji. Naravno, ne znači da se RTS promenio, dan pre toga je bila Brnabićka . Sutra ujutro, jutarnji dnevnik, nema nijednog problema osim deteta za kojim je tragala cela Srbija. Onda posle toga gost Boske Stevanović, veliki državni sekretar u ministarstvu privrede. Posle njega Radun, ovaj što je analitičar zaposlen u subotičkoj bolnici, a koji je u dva meseca, ja gledao podatke, bio četiri puta u Jutarnjem programu RTS-a, ne znam koliko puta na Pink-u. Pa kad si ti u toj bolnici, čoveče? Ne razumem. Pa, što ga ne zaposlite bar u Beogradu pa da može da izađe kad hoće, što u Subotici? Meni je to neverovatno. Tako da, mediji su takvi. Evo podatak, ne govorim napamet, za dva meseca - 1. oktobar - 30. novembar - u dnevnicima svih televizija sa nacionalnom frekvencijom uključujući i dnevnik N1 - Aleksandar Vučić 110.000 sekundi, a mi svi oko 100. Ali, ne hiljada nego sto sekundi.
Koliko dugo niste bili na televiziji sa nacionalnom frekvencijom?

- Bio sam na televiziji za vreme beogradske kampanje, tad sam imao pravo da dođem, i tad sam bio, to je bilo pre skoro dve godine. I više nikad. Jednom sam napisao za Gorana Vesića koji me je nešto izvređao, izlagao, nemam pojma više, jer imam 11 tužbi protiv Vesića, dobio sam već jednu ili dve. Čovek samo nastavlja dalje, baš ga briga. Plati tih hiljadu, dve evra i nastavi. Onda sam napisao demanti. I Nenad Stefanović nije hteo da objavi demanti, rekao je da je predugačak. Predugačak demanti na njegovo gostovanje od pola sata. Ja im samo napisao: pozovite mene da odgovorim. I objavite ovo. Onda sam morao da tužim RTS da bi objavili demanti. I dobio sam prvostepeno, sad čekam drugostepeno. Kad to budu pročitali proći će godinu i po od dana kad je Vesić sve to ispričao. Pritom, demanti je, što bi Duško Radović rekao: bacate perje sa Beograđanke pa ga onda skupljate dole. E, to je RTS. A nije suština profesionalnog RTS da budem ja gost tamo svaka tri meseca ili jednom u šest meseci. Je l' dobio Miodrag Majić nagradu Verica Barać? Verica Barać koja je pisala izveštaje i o meni i o mojoj agenciji. Ništa od onoga što ovi tvrde da tamo piše ne piše, pročitajte slobodno. Ali, bilo je raznih kritika. Nikad nisam ništa demantovao bez obzira što mnoge stvari nisu tačne jer je Verica Barać za mene pojam borbe protiv korupcije i svega što u ovoj zemlji ne valja. I onda bolje da ćutim, da prihvatim na sebe nego da ubeđujem nekoga da nešto što je ona, verujem najiskrenije iz najboljih namera, napisala - nije tačno. Što ne može RTS da pozove Majića da priča o nagradi, o pravosuđu? Pa čovek je valjda zaslužio. Bar toliko. Zašto ne mogu da budu gosti iz sveta kulture, umetnosti, filma? Zašto ne može Dragan Bjelogrlić da priča na RTS? Kokan Mladenović, Srđan Dragojević? Bane Trifunović da objasni za zastavu na RTS? Pri tome, svi oni vrlo kritikuju opoziciju, da se razumemo. Ali imaju pravo da dođu. Zašto ne mogu akademici i profesori? Zašto niko ko je bio gost u “Utisku nedelje” ne može da bude gost na RTS? Da l' je moguće... Pa, ko su ljudi koje zove Olja Bećković? Iz kog su oni sveta?
Sad kad pričamo o slobodi medija stalno pominje se da je u vreme demokratske vlasti bila mnogo veća cenzura. Kako je zapravo tad bilo?

- Kao što je nametnuto i da je krađa, lopovluk. Ovde ima najviše privatizacija sada. Mi prodasmo sve što imamo. Bor - uništimo, pa ga prodamo. PKB vratimo u život, oni ga unište pa ga prodaju. Sad će da se sprema EPS. Da se to isto uradi. Dali smo aerodrom. Sve smo dali. Sad prodajemo zemlju. Zemlju po kojoj hodamo - 32.000 hektara dali Arapima. Ovaj narod naš je malo specifičan. Možda bi bolje prošli nekad u istoriji da smo bili drugačiji, da smo možda hteli nekad da malo pognemo glavu. Ali, to smo mi. I to je nešto što je naše i mi smo ponosni što smo takvi. Stotine hiljada ljudi je izginulo prolazeći kroz Albaniju. I mnogi od njih su nosili parče, grumen zemlje u džepu i mirisali to. Da bi se vratili. Sad je neko došao i prodaje tu zemlju Arapima. Pa ne možeš to da radiš, čoveče. Kao raspikuća u selu, što kažu, dođu, ostave im roditelji nasledstvo, on došao, prodao sve zbog kocke i nema više ništa. Pa nemaš pravo da prodaješ to. To ne ide tako. Ne može to. Oko tih stvari mora da se priča. I to ljudi moraju da čuju. Da neko hoće nešto drugačije da radi. Da taj način nije ispravan, i da se o tome priča u ovoj zemlji, a ne sad rek’o Vesić, rek’o Vučić.. Ovaj obrće kocke, ovaj stručnjak za sve na svetu. To je besmisleno. Promena vlasti i sistema je rešenje. Kad čujem ljude da pričaju da je bilo isto pre sedam godina u medijima, ili 10, u državi.. Ja sam čovek koji se najviše izvinio za greške Demokratske stranke a uopšte nisam vodio DS nego sam vodio grad Beograd i dobio najveći broj glasova u istoriji te stranke na izborima. Ako sam 2008. pobedio na Borisa Tadića, pre svega, i njegovo ime, 2012. sam pobedio na svoje. I to svi u ovom gradu znaju. I na ime ljudi koji su sa mnom bili u timu i koje sam predstavljao. Pa se izvinjavam. Pa kažem: ovo je moglo drugačije. Nemojte ljudi da pričamo da je bilo isto. Pa kako je bilo isto, bio je jedan tabloid, sad imate pet. Tabloidi sad služe za uništavanje života političkih protivnika. Tad su imali politiku, ali su se bavili drugim stvarima. Na tom RTS je bio Saša Tijanić, ljudi. Hajde da vidim tog koji će da pozove Sašu Tijanića i da mu kaže "aj pusti ovo, ili nemoj da pustiš ono". Na tom RTS je gostovao Vučić u Dnevniku, a nije bio ni predsednik stranke, izveštavalo se sa mitinga. Bio je gost u svim emisijama. Bio je i Nebojša Stefanović na RTS, istina u publici, on je vodio ove što tapšu za Vučića, pa kad je plesao u "Ples do zvezda". Pitajte Olju Kovačević ako meni ne verujete. Imao sam duele sa njim po televizijama, gostovao u “Utisku” koji nije ni postojao do prekjuče. Pa kako isto?
Ja se sećam tog perioda, ali zašto se to pominje često u javnosti?

- Zato što ljudi, ako mene iskreno pitate, koji su se tad bavili i radili u medijima, treba da kažu... Ja sam se sa Danicom Vučinić svađao u emisijama na B92. I svašta je tu bilo. I suza, i raznih reči sam od nje čuo posle emisije, ali sam išao u emisiju i emisija je postojala. I niko nikad nije pozvao Danicu da kaže: "e, nemoj da budeš takva prema Đilasu, znaš, on ima onu firmu, pa tu su reklame, a i gradonačelnik je, treba..." Ko? Pa pogledajte kako su izgledale te emisije. Kad odem kod nje i kod Suzane Trninić, kod Olje Bećković, na kraju krajeva koja me cedi, koja me davi k'o zmija žabu ako hoću da pobegnem iz nekog pitanja ili da ne odgovorim. Toga nema danas. Toga danas nema, ljudi. Kažu: isti je RTS. Pa kako isti? Prvo, Bujoševića su doveli oni, a ne mi. Četvoro ljudi koje je uređivalo Drugi i Treći Dnevnik više ne uređuju, sad su u dokumentarnom programu. Kaže: bio je Nenad Stefanović. Pa Nenad Stefanović je bio od Koštunice, njega je doveo Tijanić. Ali, nemoj da se ljuti Nenad Stefanović, on je tamo fikus. Znači, šta, hoćete da kažete da je Nenad Stefanović izmislio sve emisije na RTS ili ih je izmislio Saša Tijanić? Da l' je “Upitnik”, da l' je ovo ili ono.. Pa izmislio je Saša Tijanić. Saša Tijanić je određivao sve “hedlajnove” u svim vestima. Neša je radio svoj, nazovi, posao mirno sa strane. Danas se isto ne meša u svoj posao kao što se nije mešao ni tad, ali danas nema više Tijanića. Nego je danas tu Bujošević. Ja sam bio gradonačelnik Beograda, a bio sam gost Dnevnika RTS za pet godina jednom ili dva puta, slagaću. Kad odem u “Beogradsku hroniku” kod Rade Đurić - kod Slađe, Slađa je mirnija, ona te manje dira, a Rada, ne znam gde su vrata kad izlazim. Ivan Nikolić, koji je sa mnom radio, svaki put se posvađa. Ja kažem: nemoj, to je Rada. Kad god dođem Rada pusti snimak - neko je nešto pričao na Vidikovcu - i kaže: "šta vi kažete na to"? Ja ne znam ni o čemu se radi uopšte. "Kako ne znate"? Pa kako da znam, dva miliona ljudi ima ovaj grad. Neki problem? Čekajte, rešićemo. Svaki put me prekine šest puta kada nešto počnem da pričam, ali nikome nije palo na pamet da joj kaže, e nemoj ti da budeš takva prema Đilasu. Meni je super to bilo. Koliko sam puta bio na Studiju B? Pa, da me Timofejev ne natera da dođem na novogodišnji intervju, ne bih ušao tamo. Jedan put sam ga pozvao u životu da intervenišem. To je bilo kad je suspendovao Sarapu jer je dolazio pijan na emisije stalno i nije mogao da pogodi da li mu je emisija ponedeljkom, sredom, utorkom, ne može da sastavi dve rečenice, gosti se šokiraju, Timofejev ga suspenduje i digne se frka. I zovem Sašu i kažem "daj, molim te, vrati onog Sarapu, mislim, živi od toga", on kaže "čoveče", ma dobro, Sarapa, nemoj da ga ostavljamo bez posla. To je bila moja intervencija kod Nemanje Vrankovića i Saše Timofejeva, koji nisu imali politiku na svojim televizijama, već se samo gradom bavili. Pogledajte sad šta je. Kako je onda isto?

Kad očekujete da ćete opet biti gost na televiziji sa nacionalnom frekvencijom? 

- Sad je RTS, da malo pokaže strancima da se nešto menja, počeo da nas zovu. Očekujem da se narednih meseci desi to svetsko čudo, da ulazim u RTS, ne samo kad uđu demonstranti na čelu sa Boškom Obradovićem, pa uđem da neko ne izgubi glavu i da smirimo tu situaciju, nego uđem da nešto tamo i kažem.

I da ne morate da se prijavljujete za Slagalicu?

- Meni je žao što ta moja ideja nije prihvaćena od Saveza za Srbiju. Mislim da bi to bila super ideja, prijavimo se svi mi iz SzS. Siguran sam da bi Borko Stefanović mogao da pobedi. Njega zovemo Gugl, pošto Borko sve zna. Šta god da ga pitate iz istorije, Borko sve zna, tako da bi on dosta daleko dogurao, a mi ostali bismo možda prošli testiranje, pa bi bar imali šansu da se pojavimo na RTS.
Da li se nazire rešenje ovih problema, korupcija, pravosuđe?

- Pa kako se ne nazire. Mi, jednostavno, nećemo da budemo realni. Neke stvari su se rešile i posle 5. oktobra. Neke stvari pre 5. oktobra nisu bile na ovom nivou. Nije bio ovaj stepen korupcije za vreme Slobodana Miloševića. Nije bila ni ova nesloboda medija u to vreme, nije bio ni ovaj pritisak na pravosuđe. Ljudi su napustili pravosuđedevedesetih zbog malih plata. Nisu hteli više da budu sudije sa onim platama, od nekoliko maraka, pa su otišli u advokate. Milošević, kakav god da je bio, nije shvatao šta se u svetu dešava, pls nas je odveo u ratove. neverovatno kakav smo mi maler kao narod, da uvek dođu ti koji ništa ne shvataju. Ali je bilo nekih ljudi oko njega koji su nešto znali, bilo je direktora ozbiljnih firmi u to vreme, koji su bili SPS. Ovaj danas ima ljude koji bez njega ne mogu ulicu da pređu i tako ih i bira. To sve može da se reši jednostavno. Mi smo predložili zakon o borbi protiv korupcije javnih funkcionera, Marinika je to po rumunskom modelu uradila. Laura Kovesi je postala tužilac Evropske unije na osnovu toga, podnela je preko 2000 prijava protiv funkcionera. Sistem je prost, izaberete specijalnog tužioca, njegov tim i njegova policija da ne zavisi od ministarstva policij. I onda krenete da radite, povećajte ljudima plate svuda u zemlji, i onima koji su na tim funkcijama, napravite kontrolu svega. Ja sam u Češkoj to gledao dok sam živeo. U svakoj kancelariji u policiji za strance su isekli vrata i napravili stakla da se vidi i ovaj unutra što sedi, da se vidi šta radi. Od tih nekih sitnih stvari do ključnih promena. Na kraju krajeva, hajde da učimo decu da nisu glupi oni koji ne private mito, nego suprotno - da je sramota da se prihvati. Vi danas imate zemlju u kojoj se ljudi ugrađuju u poslove sa softverima po 60, 70 odsto, u građevinske postupke isto toliko. Imate državu koju je drastično povećala delove budžeta i grada i države za kupovinu roba i usluga. To znači, umesto investicije ide krađa. Pola budžeta Beograda je isšlo na investicije, danas nisu ni 10%. Ali zato se kupuju budalaštine, angažuju ljudi po ugovorima... Nema razvoja bez investicija. Ne možete da objasnite da je bolje da se izgradi jedna škola umesto 10, da je bolje da gradite školu tri godine kao oni u Grockoj, umesto za 100 dana kao mi na Bežanijskoj Kosi. Da je bolje nula obdaništa nego 45. Pa objašnjavali su do juče kako ne treba da se grade obdaništa, sve će to privatnici, a sada kažu gradićemo 16. Što ne priznate da ste pogrešili. Pet godina niste kupili autobus za GSP, ne treba, pa sad kupujete 300. Kažite ljudi, pogrešili smo.

Hoće li biti neka nestranačka ličnost ispred Saveza za Srbiju? 

- Nismo razmišljali na taj način, ali jednog dana kad dođe do te liste, mislim da na njoj treba da preovladavaju ljudi koji će imati ime i prezime.

Ko bi tu mogao da se nađe?

- Pa gde da sad kažem i za pet dana je mrtav. Ima da ga tabloidi raščereče, da čovek završi od pedofila do lopova, zavisi šta je tog dana mantra. Ali ja sam siguran da bi mnogi ljudi prihvatili da stave svoje ime, ne da sutra budu u vlasti, nego da uđu u parlament i da omoguće da dođemo da normalne zemlje, normalnih izbora. Ljudi, danas Vučić i SPS imaju 1.800.000 glasova. To su sva istraživanja, čak i ova njihova, IPSOS-a. Sigurno imaju 300.000 na pritisak na ljude i 300.000 od medija, to je 1.200.000. Na izborima će glasati možda 2.800.000. Nemaju trećinu danas u Srbiji. Ivica Dačić koji objašnjava kako je SPS mudru odluku doneo pre sedam godina. To možeš da pričaš ljudima koji ne znaju da broje. Ivica Dačić koji traži sad da uđe u vlast u koaliciju sa SNS, jer se plaši šta će biti posle, koji je 2012. imao sa SPS i koalicijom 57.000 glasova. Koji je 2016. imao 413.000 glasova, što je pad od 30 odsto, a koji sad po istraživanjima ne može da pređe 300.000 glasova. Izgubio je SPS polovinu glasova za ovih sedam godina što je sa SNS i izgubiće još zato što su doneli odluku da idu sa ovakvim ljudima. Imali su veliku šansu da zauvek završe sa svojom prošlošću, da pokažu da su neki novi i drugačiji, oni su se opredili za ovo, stranka im se gasi. To je njihov problem, to nema veze sa mnom. Za mene je značajna činjenica da za iole demokratskim izborima stranke koje danas čine vlast nemaju ni trećinu glasova.

Kako evropski parlamentarci vide političku situaciju u Srbiji, pošto ste sa njima razgovarali?

- Mi moramo da budemo svesni, aktivniji prema Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji i svima njima, da ih snabdevamo sa što više podataka bez obzira koliko znaju i koliko su naklonjeni Srbiji. Oni se šokiraju kada dođu ovde i shvate kako ovo funkcioniše pošto ovoga nema nigde u Evropi, osim kod Lukašenka koji se hvali time da ima najslobodnije izbore a nema nijednog opozicionara u parlamentu, a ove neke je, kako vidimo po izjavama nekih svedoka pobio pre ne znam koliko godina. Simpatičan jedan čovek, takav nam treba u poseti što češće. Naše je da njih informišemo. Ako neko očekuje da će oni nama da pomognu, ili neće, sami moramo ovo da završimo, što i nije tako loše jer posle nećemo nikome ništa dugovati. Ako nemamo snage da ovakvo zlo sklonimo, pa onda smo i zaslužili da nam se sve to dešava. Moje mišljenje je malo drugačije od svih. Tvrdim da su mediji ovakvi u Austriji, da bi vladajuća stranka i Kurc imali 95 odsto, da bi Merkelova imala 95 odsto, Makron 95 odsto, a u Srbiji Vučić ne može da dođe ni do 50 odsto. Mislim da je narod pametan, iako mnogi kažu da "ovi" ništa ne vide mislim da je narod pametan i da je iako otišlo milion ljudi iz zemlje u 20 godina, i dalje većina ljudi zaista pametna da shvataju šta se ovde dešava i uspevaju da odole tim kampanjama kakve se ovde vrše. A ponoviću još jednom, siguran sam da ovakvi medji da postoje u Zapadnoj Evropi, da bi oni koji su uzeli vlast koristeći te medije danas imali po 90 odsto glasova.
Besplatne "Novine" su izazvale veliku pažnju a onda su ih u komentarima poredili sa tabloidima. U čemu je razlika zapravo?

- Treba mi malo vremena da vratim optimizam. U ovoj zemlji 75 odsto ljudi ne zna šta se dešava, nema nikakve informacije, više od 50 odsto ljudi misli da je Obradović bio u zatvoru zato što je odao državnu tajnu, 25 odsto zna, a 25 odsto je čulo nešto, ali ne može da shvati ko je tu u pravu. Ništa ne znaju od tome, ni o Branku Stefanoviću, ni o GIM-u, ni o tome da je Nebojša pet puta rekao da otac nema veze sa tim pa se ispostavilo da i te kako ima, da je putovao sa njima, na kraju je bio i u delegaciji MUP u Italiji. Mi smo rekli, hajde umesto tih flajera koje stalno nudimo po ulici da napravimo to isto, da im kažemo o aferama šta se dešava, samo da ih štampamo na papiru da ljudi lakše to uzmu. Smislio sam ime "Novine", jer kada neko posle kaže gde si to pročitao za Stefanovića, ovaj drugi će reći u novinama. To je mala marketinška igra. Da pokušamo da Srbiji damo podatke o tim stvarima. Što liči na tabloid?! Što ima velike naslove i slike. Je l' ima neka laž?! Kako liči na Informer? Jesmo li pisali da je Vučić ubica, da će da sliuje, da će da prebija? Jesmo li pisali šta sve pišu o nama?! Nismo. Piše afera Krušik, afera Jovanjica, piše da je benzin u Beču 20 odsto jeftiniji a plata pet puta veća. Piše koliko je ljudi otišlo iz ove zemlje, i da odlaze i dalje. Imate izjave ljudi koji su vrlo pametni. Imate četiri lista, četiri strane. Mislim da novinarstvo dugo umire u Srbiji, nažalost, neki ljudi ne shvataju da takve novine postoje svuda ali da taj način na koji piše Politika je malo prevaziđen, da je malo pregazilo vreme. Ona će uvek da postoji, i treba, ali ne može da bude čitana. Rekao sam na N1, što se malo ne potrudite da napravite novine koje bi čitalo više od pet, šest hiljada ljudi? Hajde mi iz opozicije što smo nikakvi, grozni, trudimo se da se popravimo, a što se vi ne potrudite da se popravite?

Kada izlaze sledeće "Novine"?

- U januaru, to ćemo da delimo. Nama je drago što će neko dobiti informacije koje inače ne može da dobije a ovi ljudi koji i dalje žive u tome da ljudi oko njih sve znaju, pa i oni znaju, pa je to zaboga strašno, pa neka nastave da žive u tome. Ja da ih probudim iz tog njihovog sna neću, ali mislim da je suština ne samo da ljudima kažemo za afere koje postoje nego da im kažemo kako bi zemlja mogla da bude bolja. Nažalost, mi nemamo mogućnost ni za jedno ni za drugo. O dokazanim kriminalnim radnjama, o aferama bi mediji trebalo da sami izveštavaju a mi kao opozicija da govorimo o drugim stvarima. Daću vam jedan primer. Opet da se vratimo na RTS, neću da trošim vreme na PINK, Hepi, O2, Prvu. Zamislite da na RTS rade ljudi koji su profesionalni, urednici i novinari i kada kaže Aleksandar Vučić da sam ukrao 619 miliona evra, a zbog "žutih" tužilaca i sudija on nije u zatvoru, ne mislite da je logično da ako je to izgovorio uživo pozovete mene sutradan, i kažete predsednik države je rekao za vas to i to, šta vi imate da kažete. Ne mislite da pitate tog čoveka (Vučića ) da li vi imate neke dokaze za to, je li on osuđen za to, kako vi tako pričate o čoveku koji šeta ulicom? Da su me svaki put pozvali sa RTS a kada su Vučić, Vesić, Orlić pričali da odgovorim na to, oni bi to prestali da rade, jer bi se onda na RTS čulo drugo mišljenje a RTS to nikada nije uradio. Jesu li napravili masakr Miodraga Majića u Skupštini? Je li RTS prenosio Skupštinu, Rističevića, Maju Gojković? Jeste li mogli pozvati čoveka da odgovori na te stvari? Zašto ne zovete Teodorovića, akademika i profesora da odgovori na stvari koje se emituju na RTS? Zašto ne zovete kada Brnabićka priča besmislice toga koga je pomenula. Zar nije to profesionalno novinarstvo? Pa zar nije suština Javnog servisa, pustite vi ove druge televizije, nadam se da će jednog dana izgubiti nacionalnu frekvenciju jer će o njoj neko drugi odlučivati, ali kada Pink objavi sve laži, kad pusti tog Rističevića, kupi oružje od Rusa, ubiće Vučića na putu, atentati, ulaze Albanci, Rosu, Đilas, strašno. Zamislite, imate RTS koji na te budalaštine i laži napravi prilog od tri minuta na Dnevniku, evo, u javnosti se pojavila informacija, krenuli smo tim putem, uzmete izjavu od tri čoveka i završite. Šta je problem RTS da na Vesićevo i Malogf da sam zadužio grad za milijardu i 200 pozovu Pavla Petrovića da kaže, tadašnjeg ministra Vujovića da kaže, da uđu na internet, na sajt ministarstva finansija i vide koliki je dug. Šta je problem? Ja vam tvrdim da kada bi RTS to radio, da bi ovi prestali to da rade. Ali, Bujoševiću bi bilo malo teže, verovatno bi pritisak vlasti bio strašan, ali bi zato, kao što kaže jedan moj prijatelj iz Hrvatske, koji je bio generalni sekretar Košarkaškog saveza, koji je Hrvatima rekao da su Srbi bolji u košarci, "znaš li šta, Dragane, sve se svodi na to kad odeš u penziju imaš li sa kim kavu popiti". E, ja ću baš da vidim sutra s kim će Bujošević, Stefanović, da ne govorim o Vučićevićima I sličnim, tu kafu popiti. Kad se jednog dana sve ovo promeni i kad uđu u neke godine.
Poruka za 2020. godinu?

- Svašta se desilo u 2019. godini i ko zna šta će se sve desiti u 2020. Sigurno se neće manje desiti. Bićemo, ako ne završimo sa ovim zlom nad nama, korak bliži završetku svega toga. Mislim da je to suština, da više ne rađamo i ne pravimo decu kako bi ih gledali preko skajpa i whatsapp, nego da bar malo unuke držimo u krilu ako ništa drugo, ja prilazim tim godinama, mnogo mi je teško kad mi dolaze ćerke na tri dana za Novu godinu, plačem svaki put kad odlaze. Sad su već 20 i nešto godina, viđaću ih sve ređe, očevi koji imaju ćerke znaju o čemu pričam. Ćerka je uvek ćerka koliko god godina da ima. Dajte to da probamo, da deca ostanu ovde i vide neko svetlo na kraju tunela - zaključio je Đilas.