"Više ljudi poginulo u Sićevačkoj klisuri, nego u ratu"? Neće biti, predsedniče!

- Danas slavimo 87 kilometara, dan kada je Srbija dobila Koridor 10. Ovo je žila kucavica preko koje se odvija saobraćaj iz Centralne Evrope ka Bliksom istoku. Zamislite kakav je ovo inženjerski podvig i koliko će nam značiti za živote naših ljudi, posebno ako imate u vidu da smo više ljudi izgubili u Sićevačkoj klisuri nego u omanjem ratu koji smo imali 1990-tih godina. Zato se danas radujem što će se voziti modernijim putem - rekao je, između ostalog, predsednik Srbije u jednom delu govora na otvaranju auto-puta.

Iako nije jasno na koji tačno rat je mislio, imajući u vidu sve ratove koji su se vodili na teritoriji današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije, broj poginulih u oružanim sukobima daleko je veći nego ukupan broj stradalih na svim deonicama puteva u Srbiji u poslednjih 38 godina, a kamoli u Sićevačkoj klisuri.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, koji su ažurirani u aprilu, od 1981. do 2019. godine u saobraćajnim nesrećama, na svim putevima širom SFRJ, kasnije Jugoslavije pa Srbije, poginulo je ukupno 44.416 osoba.

Imajući u vidu da su se za tih 38 godina znatno izmenila imena i površina naše države, može se zaključiti da je samo u Srbiji poginulo znatno manje ljudi.

U dekadi od 1991. do 2001. godine, kada SFRJ više nije postojala, a Saveznu Republiku Jugoslaviju činile su Srbija i Crna Gora, poginule su 12.362 osobe.

Trend smanjenja broja žrtava nastavljen je i u 21. veku. Od 2001. do 2011. godine život je izgubilo 8.509 osoba, a od 2011. do 2018. na svim putevima u Srbiji poginulo je 4.205. osoba.

Opšte je poznato da ljudi najviše ginu na deonicama Ibarske magistrale, a što se Sićevačke klisure tiče, bilo je saobraćajnih nesreća i pogibija na toj deonici, ali ne onoliko koliko predsednik kaže.

Prema zvaničnim podacima, u ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine poginulo je ukupno 104.732 osobe, od toga 22.779 osoba srpske nacionalnosti, bilo da su u pitanju vojna lica ili civili.

Broj poginulih od 1991. do 2018. godine (ne treba zaboraviti da je Crna Gora bila u sastavu Jugoslavije do 2006. godine), na svim putevima širom zemlje iznosi 25.076. Po logici stvari, od toga vrlo mali broj poginuo je u Sićevačkoj klisuri, iako ne postoji tačan podatak na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja. 

U ratu na Kosovu i Metohiji i NATO bombardovanju Jugoslavije, prema podacima Fonda za humanitarno pravo ukupno je poginulo 2.197 Srba. Ukupno poginulih u saobraćajnim nesrećama širom Srbije i Crne Gore od 1998. do 1999. godine je 2.431. Od toga, neuporedivo manje poginulih bilo je u saobraćajnim nesrećama u Sićevačkoj klisuri. 

Što se rata na teritoriji Hrvatske tiče, prema podacima Veritasa, ukupno je poginulo nešto više od 7.100 lica srpske nacionalnosti. Broj poginulih na putevima širom tadašnje države od 1991. do 1995. godine, dokle je trajao rat u Hrvatskoj, ukupno je 6.985.

Dakle, manje je poginulih u svim saobraćajnim nesrećama na svim putevima u zemlji, nego u ratovima u Hrvatskoj. Da li treba upoređvati stradanje na putevima u Sićevačkoj klisuri sa ovim podacima?

Ovim povodom obratili smo se Koordinacionom telu za saradnju sa medijima predsednika kako bismo proverili šta je Vučić želeo da poruči ovim izlaganjem i objasni u kom ratu je poginulo manje ljudi nego na deonici puta koju je pomenuo, ali do trenutka kada je objavljen tekst, odgovor nismo dobili.

Naravno, nije prvi put da predsednik Srbije predimenzionira situacije, preuveličava učinak, tako da javnost jedva čeka da vidi kako će objasniti govor i ove brojke.