PETI OKTOBAR Kada nada jednog naroda ostavi gorak ukus u ustima

Jedna država koja je na raskrsnici milenijuma bila u debelom ofsajdu, izolovana od ostatka svog kontinenta, od ostatka sveta, izborila se u desetom mesecu novog veka i milenijuma za šansu. To je bio prvi korak ka dostizanju slobode, ne i sama sloboda. O tome da li je trebalo smeniti režim Slobodana Miloševića niko nije ni imao dilemu. U prilog toj tvrdnji idu dva rata, sankcije, najveća inflacija u istoriji, kriminal na ulicama, ubijeni novinari itd. Raspoloženje u narodu je bilo takvo da je bilo dovoljno reći samo "Gotov je", bez pominjanja imena, pa da svi, od male dece do baba i deda, znaju na koga se misli. To je jasno govori da se radilo o čistom autoritarizmu.

Peti oktobar i sama revolucija trebalo je da donesu nov svet u Srbiju i da Srbiju vrate svetu. Dobre stvari su počele da se dešavaju samo pet dana nakon smene vlasti, EU je ukinula sankcije, a istovremeno i carine na izvoz svih proizvoda, što su nekoliko meseci kasnije uradile i Sjedinjene Američke Države. Dvadeset dana nakon promena, novoizabrani predsednik Vojislav Koštunica učestvovao je na konferenciji EU - Zapadni Balkan, koja se održala u Zagrebu.

- Taj 5. oktobar za mene je jako veliki dan. Ne smemo da zaboravimo da se tada zaustavilo propadanje zemlje. On nije mogao drugačije da se završi, ali da se tu desilo i svašta što je bilo potpuno nepotrebno. Srbija se vratila posle 5. oktobra u svet - naveo je Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije.

Govoreći o Miloševiću, Jovanović je dodao da je bio "svoja i srpska nesreća u jednom komplikovanom vremenu".

- Ispoštovana je garancija kada je Milošević hapšen da neće biti izručen sudu druge zemlje, jer je isporučen Međunarodnom tribunalu u Hagu, a ne sudu neke druge zemlje.

Promena strateške orijentacije države dovela je do povratka u UN, Savet Evrope i OEBS. Imalo je tu još dobrih stvari koje su došle godinama potom - isplaćene zaostale penzije i dečiji dodaci, potom naknade za materijalno obezbeđenje porodica, rastao je BDP, zatim 2004. odnosno 2005. godine uvedene nezavisne institucije Poverenika za informacije od javnog značaja, te Zaštitnika građana... ali... ali je pored svega toga ostao gorak ukus u ustima.

Ostao je gorak ukus u ustima zbog toga što je 19 godina kasnije, Srbija samo kandidat za ulazak u Evropsku uniju, na socijalnom planu se veoma malo napredovalo, a unutrašnja politička previranja dovela do potpunog zastoja u daljem razvitku zemlje. Disonantni tonovi u ideološkom smislu postojali su i za vreme DOS-a, u samoj vladajućoj koaliciji, dok je Srpska radikalna stranka bila najjača partija opozicije, pa je već tada bilo jasno da će Srbija teško napraviti velike korake ka Evropskoj uniji i razvitku. Narod je, sa druge strane, čekao napredak, nadao se boljim vremenima, ali su se na kraju ta očekivanja svela pustu maštu i jak argument za odlazak iz zemlje.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije i jedan od osnivača i počasni predsednik te partije Milutin Mrkonjić kazao je da su ga iznenadili dogđjaji 5. oktobra 2000. i da nije očekivao da će se to desiti.

- Bivši predsednik Milošević nije bio tada spreman da realizuje govor koji je izgovorio sledećeg dana kada je priznao izborni poraz. Ta promena nije trebalo da se izvede na takav način - ocenio je Mrkonjić tadašnje događaje i dodao da najviše zamerke ima na ono što se desilo posle 5. oktobra kao što je "divlja privatizacija i isporuka Miloševića Hagu na Vidovdan".

On je negirao da je Milošević bio "zločinac, već heroj i lider".

- Nikakva ubistva Slobodan Milošević i Mirjana Marković (Miloševićeva supruga, nekadašnja predsednica JUL-a) nisu planirali. To je sve laž - naglasio je Mrkonjić.

Ono što zabrinjava je činjenica da se u narodu sve češće čuje opaska "vraćaju se devedesete". I tu je "5. oktobar" pao na ispitu, jer je njime morala da se izbriše ta opcija - "devedesete".

Šta se dogodilo 5. oktobra 2000. godine?

Svrgavanje tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića sa vlasti, dogodilo se na ovaj dan velikim demonstracijama u Beogradu. Demonstracije su izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate predsedničkih izbora 24. septembra, na kojima je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.

U ranim jutarnjim časovima građani iz svih krajeva Srbije su se uputili ka Beogradu. I pored blokada puteva od strane pripadnika policijske službe i pokušaja opstrukcije dolaska, građani su se u velikom broju okupili na platou ispred tada Savezne skupštine. Prvi pokušaj da se uđe u Skuptšinu SRJ je propao. Jake policijske snage uz pomoć suzavca uspele su građanima da onemoguće ulazak.

Oko 17 časova, građani su ipak uspeli da uđu u Skupštinu, a nepun sat kasnije i u zgradu RTS-a. Sukobi između građana i policijskih snaga bili su ogromni, ali su kasnije na stranu građana prešli i vojska i policija, što je praktično značilo kraj Miloševićeve vladavine. Tokom dana je pred demonstrante na platou ispred Savezne skupštine stigao konvoj oklopnih vozila Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, čiji su se pripadnici, pod punom ratnom opremom, rukovali sa okupljenim građanima.

Milošević je pod pritiscima 6. oktobra priznao poraz na izborima i čestitao protivkandidatu Vojislavu Koštunici pobedu. Već 7. oktobra Koštunica je položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ. Prema zvaničnim podacima, Koštunica je dobio 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova, a Milošević 1.826.799, ili 37,15 odsto glasova. Uporedo sa predsedničkim, 24. septembra održani su i izbori za poslanike SRJ, pokrajinski i lokalni izbori, na kojima je DOS takođe odneo pobedu.