"U JEKU BORBE ZA AUTONOMIJU I UGLED UNIVERZITETA": Na današnji dan Licej postao "Velika škola"

Šabić je uz fotografiju koju je podelio na Tviteru napisao da se na današnji dan vredi setiti upravo ovog značajnog događaja za Srbiju.

- U jeku borbe za autonomiju i ugled univerziteta vredi se setiti - na današnji dan 24. septembra 1863. godine Licej u Beogradu je postao "Velika škola", kasniji univerzitet, Srbija je ušla u akademsku zajednicu Evrope. Sedište je bilo, gde je i sada, u prelepom Kapetan - Mišinom zdanju - napisao je Šabić na Tviteru. 

Velika škola bila je najviša obrazovna institucija u Srbiji između 1863. i 1905. godine. Nastava je održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

Osnovana je zakonom od 24. septembra 1863. godine kao naslednik Liceja, dotadašnje najviše škole u Srbiji. Velika škola je u zakonu definisana kao naučno zavedenje za više i stručno izobraženje, tj. naučni zavod za više i stručno obrazovanje. Vrhovna vlast bio je ministar prosvete, a Velikom školom su neposredno rukovodili rektor i Akademijski savet. Rektora je postavljao vladar, prvi rektor bio je Konstantin Branković (1814-1865)[1].

Velika škola je imala tri odeljenja, odnosno fakulteta: Filozofski fakultet, Tehnički fakultet i Pravni fakultet. Programi su se u znatnoj meri preklapali, tako da su studenti uglavnom dobijali opšte obrazovanje, a premalo pravo stručno. Na filozofskom odeljenju se studiralo tri godine, a na pravnom i tehničkom četiri.

Izmenama zakona iz 1873, godine Filozofski fakultet je podeljen na dva odseka. Izmenama zakona od 1880. godine studije na Filozofskom fakultetu se produžuju na četiri godine. Izmenama zakona iz 1896. godine broj odseka, tj. grupa srodnih nauka, bitno je povećan: na Filozofskom na sedam, na Tehničkom na tri i na Pravnom na dva, što je doprinelo specijalizaciji i unapređenju stručne strane studija.