INTERVJU DIREKTNO NIKOLA JOVANOVIĆ: Oni koji odu na izbore, ne zaslužuju da se zovu opozicija (VIDEO)

Sa Jovanovićem smo pričali o upadu izvršitelja i policije u TV Naša jer je bio na licu mesta i pružio podršku, kako kaže, "jednom od retkih slobodnih medija", o vanrednom pregledu novih turskih autobusa marke BMC i bezbednosti Beograđana, o tenderu za koji je odbornička grupa Saveza za Srbiju još u maju izrazila sumnju da je namešten, i da su Beogradu isporučena vozila sa fabričkom greškom, o okruglom stolu na Fakultetu političkih nauka koji Savez za Srbiju bojkotuje, o bojkotu izbora i da li se opozicija oko te ideje može ujediniti, o Trgu Republike i rekonstrukciji vrednoj 10 miliona evra, o verbalnom obračunu koji zamalo nije prerastao u fizički između opozicionih i odbornika vlasti, ali i o budućnosti protesta "1 od 5 miliona".

Izvršitelji i policija upali su nenajavljeno u TV Naša, popisali opremu zbog nekog ranijeg duga. Uredništvo ove televizije osudilo je, kako su rekli “pritisak vlasti sa kojim se svakodnevno susreću”.  Vi ste bili na licu mesta - šta se zapravo desilo?

Otišao sam da podržim jedan od retkih slobodnih medija u Srbiji, pošto smatram da je medijski mrak jedan od glavnih uzroka sve veće mržnje, netrpeljivosti u koju zapada Srbija i nemogućnosti da se vodi politički i svaki drugi život. Meni je bilo simptomatično da se izvršitelji i policija šalju na jednu od retkih televizija na koju može da se čuje drugačije mišljenje, a da tužilaštvo i policija ne ispituju sve ostale televizije i medije koji su poznati po tome da imaju ogromna poreska dugovanja, da na spornim tenderima dobijaju ogromna sredstva od države ili grada Beograda, i da krše zakon. Ne zaboravite, ogroman broj medija u Srbiji krši zakon. Vlast stalno govori da su to privatni mediji, ali i privatni mediji su dužni da poštuju zakon o elektronskim medijima koji nalaže da svaki medij koji ima informativni program mora obezbediti da taj program bude objektivan i da pruži potpunu informaciju građanima. Tako da imamo ogroman broj režimskih medija koji krše zakon o elektronskim medijima, dobija pare na sumnjiv način, kojima se opraštaju poreska dugovanja, a onda se sav državni apparat šalje na jednu od dve ili tri retke televizije na kojoj se čuje i drugačije mišljenje. To mi je u startu sumnjivo, ne verujem u slučajnosti i podržaću uvek slobodne medije, ono malo što ih je ostalo u Srbiji.

Kako se ta situacija na kraju završila?

Na kraju su zaposleni uz podršku pojedinih opozicionih delatnika uspeli da odbrane televiziju. Izvršitelji su bili spremni da nose televizijsku opremu i samim tim da onemoguće emitovanje daljeg programa za Tv Našu. Na kraju su samo popisali opremu, otišli su a da nisu zaplenili opremu za prozvodnju programa. Mislim da je to neka naša mala pobeda, ali se bojim da režim neće odustati i da će nastojati da ono malo slobodnih medija smrskaju.

Poslednjih dana pozvali ste gradsku vlast da hitno naloži vanredni pregled novih turskih autobusa marke BMC i rekli da je upitna bezbednost Beograđana. Otkud takve tvrdnje?

Te tvrdnje može svako da dobije zahvaljujući sredstvima javnog informisanja. U razmaku od samo nekoliko dana su dva poludela autobusa iz te nove serije koji su pre nekoliko meseci došli u Beograd. Radi se o turskim autobusima BMC koji su, inače, nabavljeni od strane Beograda, na spornom tenderu. U svakom slučaju, neverovatno je da dva autobusa u razmaku od nekoliko dana proizvedu ozbiljne incidente. Ja sam samo tražio samo ono što bi svaki odgovorni odbornik u Beogradu tražio – to je da se cela ta serija od 70 autobusa pošalje na vanredni tehnički pregled. Mislim da je dužnost političara i odbornika da smanjuje rizik za građane, a ne da se kocka sa njihovim životima i zdravljem.

Odbornička grupa Savez za Srbiju u maju je javno izrazila sumnju da je namešten tender na kojem su nabavljeni navedeni autobusi i da su Beogradu isporučena vozila sa fabričkom greškom koja se manifestuje kroz naglo i nekontrolisano povećanje gasa. Odakle te informacije?

U vezi tendera, situacija je veoma jasna i zaista postoje brojni dokazi da je u pitanju namešteni tender. Iz same dokumentacije se vidi da je grad Beograd raspisao tender za 70 autobusa, koji bi trebalo da budu isporučeni za samo dva meseca. Zaista je i laiku jasno da nijedna fabrika na svetu ne može da proizvede 70 autobusa za 60 dana. Po tom kratkom roku logika nalaže da su u pitanju neki autobusi skinuti sa lagera, koji su već proizvedeni. Ne za grad Beograd već za ko zna koga. Ako su na lageru, ili ih je neko vratio, ili nekome nisu isporučeni, na kraju. Ako mi Beograđani iz svog džepa finansiramo nabavku autobusa, pri čemu je naša odbornička grupa insistirala od početka rada, onda očekujemo da se ti autobusi proizvedu prema specifičnostima Beograda. Beograd je veliki grad, na mnogo brda se rasprostire i obično su neki jači autobusi. Ikarbus Kristi autobuse od deset i po hiljada kubika. Odjednom Beograd skida neke autobuse sa lagera koji imaju znatno manju kubikažu, iz svega toga mi zaključujemo da se očigledno radi o nekoj direktnoj pogodbi, a kad je to u pitanju, sigurno su i neke masne provizije u igri. Mi smo na to ukazivali, pozvali tužilaštvo da ispita da li ima krivičnih dela vezano za taj tender. Nismo tvrdili da su autobusi felerični, samo da je u pitanju kriminal. Kasnije se ispostavilo da tih 70 turskih autobusa počinje da otkazuje, dešavaju se incidenti. U tom momentu mi tražimo vanredni tehnički pregled, a meni zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić odgovara “Baš me briga šta ti tražiš, imaš psihičke probleme, kandiduj se na izborima da bi dobio vanredni tehnički pregled. Mislim da je to jedna od najluđih izjava u novijoj srpskoj istoriji, čak gora i od one predsednika Vučića “da se vas pet miliona skupi, neću ništa da vas slušam”.

Zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću dali ste rok do ponedeljka da obavi vanredni tehnički pregled vozila ili sledi krivična prijava. Rok je prošao, da li je obavljen tehnički pregled I podneta krivična prijava?

Mi smo dali rok da se on obaveže da će sve autobuse poslati na vanredni tehnički pregled. Sad naši insajderi pokušavaju da otkriju da li je to naloženo, zato što oni sigurno neće javno reći da su naš zahtev uslišili, mada bi to trebalo da je normalno. Kad je u pitanju bezbednost građana, apsolutno nije bitno ko šta traži, bitno je da se obavi posao. Ja imam neke indicije da su samo ti autobusi koji su učestvovali u incidentima poslati na pregled, ne svi, što je uobičajna praksa, tako da smo mi krenuli sa pisanjem krivičnih prijava, one će biti podnete u toku ove nedelje, vrlo moguće već sutra.

Završen je i peti okrugli sto na Fakultetu političkih nauka, koji Savez za Srbiju bojkotuje. Da li na tim sastancima uopšte ima dijaloga?

Da bi dijalog postojao, mora da mu prethodni politička volja. Dijalog znači ‘ajmo da pokušamo da nađemo rešenje, a to bi značilo da najodgovornija strana za stanje u Srbiji, a to je režim, nađe rešenje I želi da se normalizuje situacija. Mi imamo proteste u Srbiji već devet meseci. Osim nekih taktičkih ustupaka, režim nije napravio nijedan korak ka normalizaciji političkih i drugih prilika u Srbiji. I dalje predsednik Srbije koristi prostror na nacionalnim frekvencijama da najgrublje vređa političke rivale, pre dva dana mene gospodine Vesić naziva psihičkim bolesnikom, jer tražim da autobusi budu bezbedni. Apsolutno nijedan lider opozicije se ne pojavljuje na elektronskim medijima, pogotovo ne na Javnom servisu. Videli smo izbore u Medveđi gde se vrši velika prinuda nad građanima da glasaju, ako to režim hoće. Vidim da je novi spin vlasti “pa šta što smo doveli džipove bez tablica, mi smo aktivni, mi smo vredni, vi ste lenčuge, nemate organizaciju”. To je zaista jedna neverovatna laž i spin. Oni koriste državne resurse, to nisu njihovi džipovi, to su džipovi raznih državnih institucija. Drugo, kako mogu da voze automobile bez tablica, treće, to je demonstracija sile čiji je cilj da se zaplaše ljudi i indirektno prinude da glasaju za režim. Podsećam vas da je vršenje prinude u vezi sa glasanjem krivično delo, tako da ti ljudi otvoreno priznaju da se bave krivičnim delom. Iz toga ja zaključujem da nema političke volje da se situacija normalizuje, da režim samo pod žestokim pritiskom se povlači, zato dijalog, nažalost, nema smisla. Moramo režim primorati vaninstitucionalnim načinima da se unormali i omogući normalan život za političare i normalne ljude.

Ko zaista stoji iza tog dijaloga?

Dijalog su sigurno podržali određeni krugovi iz inostranstva koji žele da izbori budu legitimni, a legitimni znači da svi akteri u njemu učestvuju i da svi akteri budu akcionari nekog budućeg sistema. Nažalost, motiv određenih centara moći u inostranstvu nije da dođe do normalizacije prilika u Srbiji, već da nova vlast ima pun legitimitet da odradi neke stvari koje su njima u interesu. Najvažnija od tih stvari je da se indirektno ili direktno usaglasimo ili priznamo nezavisnost Kosova. Tako da, to je sve normalno. Svaki akter u Srbiji i u svetu ima svoje interese, ali ja duboko verujem da je sadašnja opozicija i ogromna većina naroda na istoj frekvenciji i da imaju isti interes. To je promena sistema. Ovako više ne ide, Srbija klizi u totalitarno društvo, u veliko siromaštvo, u ogromnu korupciju. Već se polako meša mafija i izvršna vlast. Ne znamo ko je tu stariji i nama je neophodna kompletna promena sistema. Tako da bojkot, vaninstitucionalna borba nije samo uvod u borbu za poštene izbore, već je to preduslov za promenu kompletnog sistema i to je naš krajnji cilj.

Rekli ste da je bojkot najbolji “pelcer” da se građani otarase sadašnje vlasti. Koliko je to izvesno?

Videćemo. Zavisi i od opozicije. Nema unapred zagarantovanog recepta za uspeh. Vidim da se vodi polemika i na društvenim mrežama koji put garantuje uspeh. Ništa ne garantuje uspeh, ali, postoje neki načini koji imaju više smisla u ovim okolnostima. Borba kroz sistem je korumpirana i osuđena na propast. Imati poslanički klub u parlamentu u kojem vam vlast ukida reč, gde se šteluje tako da opozicioni poslanici govore u nekim terminima kada ih niko ne sluša, kada vlast sama na svoje predloge podnosi identične amandmane samo da opozicija ne bi imala glas. Taj način borbe je izgubljen unapred, opozicija mora probati vaninstitucionalne načine borbe, a to znači građanske proteste, građansku neposlušnost, štrajkove, ujedinjavanje u zajednički front sa stručni udruženjima, građanskim udruženjima, istaknutnim pojedincima. Prosto, mora se napraviti jedan zajednički front naroda i opozicije da bi srušili ovu vlast. To ne može kroz njihove institucije sistema, a koliko ćemo uspeti u tome zavisi da li ćemo uspeti da mobilišemo određen broj ljudi za otpor od 1. oktobra, kada krećemo u kampanju za bojkot. Ja sam ubeđen da hoćemo, jer je velika većina nezadovoljna. I oni koji glasaju za režim su nezadovoljni, svesni da glasaju za svoje dželate, ali traže alternative. Sad će imati alternativu. Alternativa je opozicija koja zagovara otpor sistemu i bojkot.

Može li se opozicija ujediniti kada je u pitanju odluka o bojkotu? Ko je najslabija karika?

Ne bih govorio o drugim organizacijama. Mislim da stvari idu u dobrom pravcu. U najvećoj opozicionoj grupaciji, gravitacionom centru opozicije, to je Savez za Srbiju postoji koncenzus da izbore treba bojkotovati. Mnogi ugledni pojedinci i okruženja su takođe podržala bojkot. Druge organizacije koje su potpisnice Sporazuma sa narodom, Ne davimo Beograd, tako da mislim da se polako stvara jedan politički front koji mora u narednim mesecima postati društveni front otpora ovom ludilu. Ako i neka organizacija iz nekih sebičnih interesa odluči da ide na izbore, to ne može da pokvari ideju bojkota. Time će razotkriti sebe, pokazati da su im lične privilegije i fotelje važnije od opšteg interesa, a onda I ne zaslužuju da se zovu opozicija, ako mene pitate.

Polemika oko Trga Republike vodi se od trenutka kada su postavljene granitne ploče, ali i o ceni rekonstrukcije od 10 miliona evra. Kakva saznanja imate o rekonstrukciji Trga?

Imam saznanja kao I svi drugi ljudi, a to nije nikakva tajna. Jedno šminkanje Trga Republike je plaćeno 10 miliona evra. Kada se zaista uradi neka vrsta veštačenja, svi će vam izvođači reći da vrednost opreme i radova ne može da bude veća od četiri miliona evra.

Gde je onda završilo šest miliona?

Otišlo je na razne provizije, podmićivanja, private džepove. Kada se uspostavi pravna država, kada budemo imali državni revizorski sud, nezavisno tužilaštvo, lako ćemo utvrditi gde su završile te pare. To je na neki način moje upozorenje gradskim i republičkim vlastima. Ući ćemo u trag svakom novcu koji je proneveren. To će se vratiti u državni budžet. Biće oduzeto onima koji su učinili krivična dela. A, pored toga što su radovi na Trgu i svugde u Beogradu preplaćeni i ne rešavaju nikakav problem. Gospodin Vesić sada tamo nalaže neke pozorišne predstave, što je lepo, ja imam dvoje dece i ja bih prvi odveo decu da gledaju neku predstavu na Trgu, al’ to nije poenta. Poenta je da Trg bude funkcionalan, da omogući lakšu komunikaciju, kretanje ljudi. Oni su uspeli da za 10 miliona evra uklone žardinjere, uklone sat, da ima jedna saobraćajna traka manje. Umesto da povećate protočnost, saobraćajni profil investicije, vi ste smanjili broj saobraćajnih traka i napravili nekoliko uskih grla, od kojih je najluđe to da se na glavnom mestu – preko puta Narodnog pozorišta sve trake sužavaju u dve. To će zaista svaki saobraćajni inženjer da koristi kao primer svojim učenicima kako ne treba raditi i kako se prave amaterske gluposti. Samo mi nije jasno da li je to neznanje ili je neka vrsta osvete Beograđanima koji su se bunili i protiv cene I načina izvođenja tih radova.

U jednom trenutku je došlo do guranja i maltene fizičkog obračuna između opozicionih i odbornika vlasti. Kako je došlo do konflikta na Trgu?

Ja sam otišao na Trg da dam izjavu, da kažem da mi je drago što su konačno radovi završeni, da mi je drago da je Trg profunkcionisao, da mi je drago da smo sprečili sumanutu ideju da se u potpunosti ukine javni prevoz na Trgu. Ako se sećate, to je bila inicijalna ideja, i da ukažem na enormnu cenu koja predstavlja pljačku građana Beograda i Srbije. Međutim, u tom momentu je moj kolega, da ga tako nazovem, iz Skupštine grada, neki Nemanja Joksimović, ako se ne varam, krenuo grubo da vređa i nasrće na predsednika gradske opštine Stari grad. Tu je došlo do komešanja pristalica SNS-a i Starograđana, tako da ljudi koji su bili ispred opštine Stari grad apsolutno nisu odgovorni za tu tenziju i incidente. Ja sam pokušao da razdvojim te dve grupe, čak sam tog momka Nemanju zagrlio, pošto ga znam iz gradske skupštine, rekao mu “Šta ti je čoveče, što se ponašaš tako sumanuto, što juris konflikt, što juris incidente, hoćeš tako napredovati u karijeri, praviš budalu od sebe, ne treba ti to, ti si mlad čovek”, međutim, mašina ludila nije stala i to je iskoristila, tako da momenat kad sam ga zagrlio oni su prikazali kao momenat  gde sam se ja, maltene, spremao da ga udarim, što zaista pokazuje stepen bolesti ovog društva.

Kakva je budućnost protesta 1 od 5 miliona, šta se očekuje od njih u narednom periodu?

Verujem da će početkom oktobra, kada sve stranke Saveza za Srbiju, čeka se još formalna odluka Demokratske stranke, ali i drugih organizacija iz potpisnica Sporazuma sa narodom, donesu odluku o bojkotu. Pretpostavljam da ćemo 1. oktobra krenuti sa zajedničkom kampanjom bojkota, što će, ja verujem, dovesti do omasovljenja protesta subotom i u Beogradu i po čitavoj Srbiji. Time će protesti dobiti novi smisao, novi elan. Ideja otpora je glavna, ideja bojkota lažnih izbora, korumpiranih instituacija, a onda idemo ka tome da, zapravo, izborni dan bude kulminacija istinske volje naroda,  koja će se manifestovati mirnim protestom na ulici, a ne time da nas neko tera da ubacujemo glasove u ćoravu kutiju, i da učestvujemo u Vučićevom igrokazu – lažnim izborima.