Lekarka palijativne nege otkriva zbog čega se najčešće KAJU MLADI OBOLELI od jednog od NAJTEŽIH oblika raka

Doktorka Kerit Vitigen iz Australije radi sa terminalno obolelima, nastojeći da im preostalo vreme učini što kvalitetnijim i dostojanstvenijim.

„Ljudi često misle da mi, lekari u palijativnoj nezi, radimo isključivo sa veoma starim osobama ili sa onima koji su u poslednjim danima života“, izjavila je Vitigen, majka dvoje dece, govoreći o svom radu za Mamamia.

Palijativna nega nije samo briga o starijima

„Naravno, to jeste deo našeg posla, ali palijativna nega je mnogo više od onoga što ljudi misle. Ponekad radimo sa veoma mladim osobama, a nekada se uključujemo već na početku nečijeg puta sa kancerom ili drugom teškom bolešću, kako bismo im pružili podršku tokom celog procesa“, objasnila je.

Ona je istakla da je radila sa brojnim pacijentima u dvadesetim godinama koji su umirali od melanoma, vrste raka kože.

„Volela bih da sam ranije koristila kremu za sunčanje“

Kako kaže, gotovo svi su imali isto žaljenje – što ranije u životu nisu koristili kremu za zaštitu od sunca.

„Ti pacijenti su živeli sa bolnom istinom da je postojala mogućnost da se ovo nije moralo dogoditi. Svi su govorili da bi voleli da su ranije shvatili koliko izlaganje suncu može biti ozbiljno“, navela je ona.

Dodala je da se u palijativnoj nezi često susreće sa situacijama u kojima se ljudima bolest jednostavno desila. Međutim, kada je reč o stanjima koja deluju kao prevencija – poput posledica konzumiranja alkohola, pušenja ili prekomernog izlaganja suncu – javlja se drugačija vrsta emocionalne patnje.

„Sramota nije prava reč, ali postoji snažan osećaj: ‘Bože, voleo bih da sam doneo drugačije odluke’“, objasnila je.

Melanom među vodećim uzrocima raka kod mladih

Prema podacima organizacije Cancer.org, melanom je jedan od najčešćih oblika raka kod osoba mlađih od 30 godina. Iako su stope preživljavanja visoke kada se bolest otkrije na vreme, melanom se može brzo proširiti na druge delove tela, ukoliko se ne leči ili ne dijagnostikuje na vreme.

Ipak, Vitigen naglašava da ne krivi svoje pacijente zbog nedostatka znanja, posebno zato što je veliki deo oštećenja kože nastao još u detinjstvu, kada nisu mogli da razumeju dugoročne posledice štetnog UV zračenja.

Pet minuta koji mogu spasiti život

Zbog toga je pokrenula peticiju kojom se traži da nanošenje kreme za zaštitu od sunca postane obavezno u školama širom Australije pre boravka na otvorenom. Smatra da bi samo pet minuta posvećenih toj navici pre velikog odmora moglo značajno da utiče na smanjenje stope melanoma.

„Ako izbor prepustite detetu, ono će uvek pre izabrati igru nego dosadan zadatak poput mazanja kremom“, istakla je.

Inicijativa za obavezno nanošenje kreme u školama

„Samo edukacija nije dovoljna kada radite sa decom čiji frontalni režnjevi još nisu u potpunosti razvijeni. To važno obrazovanje mora biti praćeno sistemskim promenama, kroz politiku koje će deci omogućiti da dosledno primenjuju zaštitne mere koje spasavaju živote“, zaključila je, piše People.