Do 2030. nam preti talas infekcija otpornih na lekove: Evo koje grupe ljudi su najugroženije

Antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada bakterije ili drugi patogeni evoluiraju do tačke u kojoj antibiotici više nisu delotvorni protiv njih. Takozvane “superbakterije” godišnje ubiju oko milion ljudi u svetu.

U Evropi se očekuje da će stope infekcija otpornim bakterijama stalno rasti do 2030. godine, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu PLOS Medicine. Ali, razlike će postojati među zemljama, polovima, starosnim grupama i vrstama kombinacija bakterija i antibiotika.

Uzimajući u obzir demografske promene i trendove infekcija, predviđeni porasti kreću se od 22,2 odsto (infekcije bakterijom Streptococcus pneumoniae kod žena) do 61,5 odsto (infekcije bakterijom Klebsiella pneumoniae kod muškaraca).

Takođe se predviđa da će stope infekcija više rasti kod muškaraca nego kod žena kod šest od osam proučavanih vrsta bakterija, te da će najviše porasti među osobama starijim od 74 godine u poređenju s mlađim skupinama, piše Euronews.

„Naše istraživanje pokazuje da buduće opterećenje infekcijama otpornim na lekove neće biti ujednačeno“, izjavila je Gvenan Najt, glavna autorka studije i upravnica Centra za antimikrobnu rezistenciju pri Londonskoj školi higijene i tropske medicine.

„Starost i pol retko se uzimaju u obzir u projekcijama antimikrobne rezistencije, iako značajno utiču na to ko je najviše pogođen“, dodala je.

Istraživači su analizirali podatke iz više od 12,8 miliona rutinskih testova krvi na bakterijske infekcije u 29 evropskih zemalja između 2010. i 2019. godine. Na osnovu tih podataka predvideli su kako bi se stope infekcija krvotoka otpornim na lekove mogle menjati do 2050. godine.

Tim profesorke Najt ističe da će jasnija slika o tome koje su grupe stanovništva najugroženije pomoći naučnicima i kreatorima politika da razviju ciljanije planove za smanjenje broja smrti i zdravstvenih problema povezanih s infekcijama otpornim na antibiotike.

Ipak, ostvarenje široko postavljenih ciljeva moglo bi da bude problematično.

Iako su svetske zdravstvene vlasti postavile cilj smanjenja rezistencije na antibiotike za 10 odsto do 2030. godine, projekcije pokazuju da je to izvodivo samo za oko dve trećine kombinacija bakterija i antibiotika, prenosi N1info.hr.

Najt je naglasila da bi, s obzirom na broj infekcija otpornim na antibiotike, „već samo sprečavanje daljeg rasta otpornosti kod infekcija krvotoka predstavljalo veliki javnozdravstveni uspeh“.