Da li imate "kortizol lice"? Mreže bruje o ovom trendu (VIDEO)

Ideja iza ovog pojma jeste da povišen nivo kortizola – hormona stresa može da promeni izgled lica, čineći ga punijim i natečenijim.

Kreatori sadržaja dele svoje "pre i posle" fotografije tvrdeći da su nakon smanjenja stresa primetili vidljivu razliku.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da stvari nisu tako jednostavne, kad je u pitanju nega kože.

Šta zapravo znači "kortizolsko lice"?

Lekari objašnjavaju da pravo kortizolsko lice nastaje samo kod dugotrajno povišenog kortizola, što je retko i obično vezano za ozbiljnija zdravstvena stanja poput Kušingovog sindroma.

Kratkotrajni stres, neprospavana noć ili naporna radna nedelja neće izazvati drastične promene na licu.

Mnogo češći uzroci natečenosti i punijeg izgleda lica su:

zadržavanje vode u organizmu,

hormonske oscilacije,

alergije,

genetika.

Drugim rečima, nema razloga za paniku ako se probudite sa blagom otečenošću lica.

Kako kortizol utiče na izgled kože?

Iako se trend često preuveličava, kortizol zaista ima ulogu u stanju kože. On može da:

podstakne upale,

poveća lučenje sebuma,

ubrza razgradnju kolagena.

Zbog ovih efekata, povišen stres može dovesti do pojave akni, crvenila i gubitka elastičnosti kože. Ipak, kod zdravih osoba, telo samo reguliše nivo kortizola i vraća ga u normalu kada stres prođe.

Kako ublažiti otok i poboljšati izgled lica?

Ako vas brine natečenost, stručnjaci preporučuju nekoliko sigurnih i proverenih metoda:

hladne obloge i masaža lica,

proizvodi sa niacinamidom ili hijaluronskom kiselinom,

dovoljno sna i kvalitetan odmor,

redovno vežbanje i meditacija za smanjenje stresa.

Dugoročno gledano, upravo male promene životnih navika daju bolje rezultate od bilo koje brze i "čudesne" TikTok metode.

Trend ili realnost?

"Kortizolsko lice" je pre svega internet trend, a ne medicinska dijagnoza. Kod većine ljudi uzrok otoka lica nije kortizol, već svakodnevni faktori poput ishrane, sna ili genetike.

Briga o zdravlju, balansiran život i smanjenje stresa ostaju najbolja prevencija – ne samo za izgled, već i za celokupno blagostanje.

Umesto samodijagnostike na osnovu trendova, uvek je bolje poslušati svoje telo i po potrebi se posavetovati sa stručnjakom.