Dnevna pospanost može biti znak ozbiljnog oboljenja - ne ignorišite simptome

Stariji ljudi koji se bore da ostanu budni tokom dana i imaju poteškoća u pronalaženju entuzijazma za dnevne aktivnosti mogu biti podložniji razvoju sindroma koji vodi ka demenciji, sugeriše nova studija.

U ovoj studiji, istraživači su analizirali podatke 445 odraslih osoba, u proseku 76 godina starih, koji nisu imali istoriju demencije. Na početku studije, učesnici su ispunili detaljne upitnike o spavanju, koji su se fokusirali na to kako često imaju problema sa uspavljivanjem, buđenjem tokom noći, osećanjem previše toplote ili hladnoće za spavanje ili uzimanjem lekova za pomoć pri uspavljivanju. Upitnici su takođe procenjivali dnevnu pospanost, uključujući kako često ona ometa njihovu sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti ili njihov entuzijazam za obavljanje tih aktivnosti.

Šta je demencija?

Demencija, takođe znana kao senilnost, odnosi se na širok dijapazon moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu. Smatra se kognitivno-mnestičkim poremećajem. Drugi česti simptomi uključuju emotivne probleme, probleme sa govorom i motivacione probleme.

Ove procene su identifikovale 42 osobe sa poznatim motorno-kognitivnim rizikom, stanjem koje uključuje usporenu brzinu hodanja i neke probleme sa pamćenjem koji se mogu pojaviti pre nego što demencija počne da se razvija. Nakon prosečnog perioda praćenja od gotovo tri godine, još 36 osoba je razvilo motorni kognitivni rizik.

Osobe sa prekomernom dnevnom pospanošću i nedostatkom entuzijazma za aktivnosti bile su više od 3 puta sklonije razvoju motorno-kognitivnog rizika tokom perioda studije u poređenju sa osobama koje nisu imale ove probleme sa spavanjem, prema rezultatima studije objavljenim u časopisu Neurology.

- Naša studija pokazuje koliko je važno očuvati san. Problemi sa spavanjem koji utiču na budnost tokom dana čine se najviše povezanim sa kasnijim kognitivnim rizikom - kaže glavna autorka studije, dr Viktoar Leroa sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn u Bronksu, u Njujorku.

Nova studija nije bila dizajnirana da dokaže da li ili kako dnevna pospanost ili nedostatak entuzijazma za aktivnosti direktno uzrokuju motorni kognitivni rizik, niti da pokaže kako ovaj sindrom može direktno uzrokovati demenciju.

Jedno ograničenje nove studije je to što istraživači nisu objektivno merili količinu ili kvalitet spavanja, već su se oslonili na učesnike da se tačno sećaju i prijave kako su spavali i kako su poremećaji spavanja uticali na njihov svakodnevni život.

Zašto je san toliko ključan za zdravlje mozga

- Loš san je jedno od nekoliko medicinskih stanja - uključujući srčane bolesti, depresiju, gojaznost i moždani udar - koji mogu izazvati motorni kognitivni rizik - kaže dr Glen Fini, profesor neurologije na Geisinger College of Health Sciences u Pensilvaniji, koji nije bio uključen u novu studiju:

- Telo treba san da bi resetovalo mnoge biološke funkcije i bolje obnavljalo telo nakon korišćenja tokom dana - kaže dr Fini.

- U mozgu, posebno, mnogi otpadni produkti koji nastaju tokom aktivnog dana bolje se uklanjaju tokom mirnog sna, a neurotransmiteri, hemijski prenosnici između neurona, mogu bolje da se nadoknade. Mozak takođe bolje konsoliduje informacije naučene tokom dana dok spavate.

- Jedan od najvažnijih načina da se spreči negativan uticaj lošeg sna na zdravlje je da se otkriju osnovni uzroci poremećaja spavanja, kako bi se mogli rešiti na najučinkovitiji mogući način, kaže dr Mari-Pjer Sent-Onž, docent za ishranu i direktor Centra izvrsnosti za istraživanje spavanja i cirkadianih ritmova na Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

- Na primer, da li ima previše buke ili svetlosti u sobi? Ili je soba previše topla ili previše hladna - pita dr Sent-Onž, koja nije bila uključena u novu studiju:

- Ako je to slučaj, korišćenje zavesa koje smanjuju buku i obezbeđivanje hladne sobe, možda kroz ventilaciju, može pomoći da se spava bolje.