Ovo su najsmrtonosnije virusne bolesti koje se prenose hranom

Ovaj izveštaj je zasnovan na mikrobiološkoj proceni rizika, a rezultati pokazuju da je norovirus glavni uzrok bolesti koje se prenose hranom.

Prema izveštaju zajedničkog sastanka stručnjaka za procenu mikrobiološkog rizika (JEMRA), objavljenom u decembru 2024, norovirus izaziva 125 miliona slučajeva bolesti koje se prenose hranom širom sveta i odgovoran je za oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Iako je uglavnom povezan sa hranom koja je spremna za jelo, smrznutim bobicama i školjkama, norovirus se može širiti kroz lanac ishrane.

Najčešći simptomi ovog virusa su dijareja, povraćanje, mučnina i bol u stomaku, ali se mogu javiti i dodatni simptomi kao što su groznica, glavobolja i bolovi u telu.

Ljudi koji su u najvećem riziku su deca mlađa od pet godina, starije osobe i oni sa oslabljenim imunološkim sistemom, koji mogu širiti virus u dužem vremenskom periodu.

Zbog svoje izuzetne zaraznosti, norovirus izaziva brojne pojave bolesti koje je teško kontrolisati, s obzirom da čak i minimalna kontaminacija može dovesti do velikih epidemija. U SAD, norovirus izaziva oko 2.500 slučajeva izbijanja bolesti koje se prenose hranom svake godine, što čini 58 odsto svih bolesti koje se prenose hranom u zemlji, prenosi 24sata.hr.

Drugi virus koji se nalazi na listi najčešćih uzroka smrtonosnih bolesti koje se prenose hranom je hepatitis A.

Prema izveštaju, hepatitis A izaziva oko 14 miliona slučajeva bolesti koje se prenose hranom i odgovoran je za 28.000 smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.

Prenos hepatitisa A je takođe povezan sa globalnom trgovinom hranom, sa najčešćim izvorima infekcije uključujući školjke, smrznuto bobičasto voće i hranu spremnu za jelo.

Zanimljivo je da postoje značajne regionalne razlike u učestalosti slučajeva hepatitisa A koji se pripisuju hrani, što zavisi od prevalencije bolesti u određenim oblastima i upotrebe vakcina.

Zbog toga je važno povećati usklađenost sa međunarodnim standardima, kao što su dobra poljoprivredna i higijenska praksa, kako bi se smanjio globalni prenos ovog virusa.

Na trećem mestu je hepatitis E, virus koji je jedinstven među virusima koji se prenose hranom jer je zoonoza, što znači da se prenosi sa životinja na ljude.

Glavni nosioci hepatitisa E su mnoge životinje, posebno svinje, koje mogu biti asimptomatski prenosioci.

Hepatitis E može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, posebno kod ljudi sa postojećim zdravstvenim stanjem, i može dovesti do teških bolesti kao što su ciroza jetre i neurološka oštećenja.

Pored toga, hepatitis E se može preneti konzumiranjem nedovoljno kuvanih svinjskih proizvoda, kao što su džigerica, sirove kobasice koje sadrže jetru ili krv i jetrene paštete.

Iako ne postoji globalna procena tačnog broja slučajeva hepatitisa E povezanih sa hranom, izveštaj ukazuje na to da su prethodne procene u nekim zemljama bile preniske i da je potrebno bolje razumevanje širenja ovog virusa.

Pored ovih glavnih virusa, brojni drugi virusi kao što su astrovirusi, sapovirusi, enterovirusi, enterični adenovirusi i rotavirusi takođe mogu izazvati bolesti koje se prenose hranom.

Međutim, još uvek nema dovoljno podataka da bi ovi virusi precizno rangirali hranu koja bi mogla biti kontaminirana. Iako je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih ovim virusima manje jasan, njihov potencijal za širenje bolesti ne sme se zanemariti.

Uprkos alarmantnim brojkama, autori izveštaja ističu da bi poboljšani nadzor i bolje izveštavanje mogli značajno da pomognu u smanjenju širenja ovih bolesti.

Komitet stručnjaka preporučuje državama članicama da razviju kapacitete za obuku i metode za otkrivanje virusa u hrani i životnoj sredini.

Takav pristup može proširiti znanja o povezanosti bolesti sa određenim vrstama hrane, podržati analizu rizika i pomoći u smanjenju broja bolesti koje se prenose hranom.

Odgovarajućim globalnim akcijama moguće je smanjiti pretnje koje predstavljaju ove virusne bolesti. Klimatske promene, rast svetske populacije i globalizacija lanaca snabdevanja hranom povećavaju rizike od širenja ovih bolesti.

Zbog toga je ključno preduzeti konkretne korake za smanjenje broja smrtnih slučajeva i sprečavanje daljeg širenja infekcija.