Bris pljuvačke može da predvidi da li ćete umreti za godinu dana

Iako je to jedina stvar u životu koja je zagarantovana, samo saznanje kada će se smrt desiti je ostaje donekle misterija.

Međutim, kako stvari stoje, stručnjaci bi sada mogli da budu korak bliže testu "datum smrti" nakon što urade jednostavan bris obraza koji može precizno da proceni koliki je vaš rizik od umiranja u narednoj godini, jednostavnom analizom promena na DNK.

Tim iz "Tally Health" - biotehnološke kompanije sa sedištem u Njujorku - razvio je epigenetski sat pod nazivom "CheekAge" ("godine obraza") koji je u stanju da odredi biološku starost iz ćelija obraza koje se lako sakupljaju.

Analiza starosti ćelija

Umesto stvarne starosti osobe, ovo analizira koliko su stare vaše ćelije. Na biološku starost mogu da utiču stvari kao što su genetika, stres, san, ishrana i pušenje, i ona može biti viša ili niža od stvarne starosti osobe.

Naučnici su testirali svoj metod kako bi videli koliko dobro predviđa smrtnost od bilo kog uzroka kod 1.513 žena i muškaraca, rođenih 1921. i 1936. godine, koji su praćeni tokom celog života. Analiza je otkrila da su promene na DNK značajno povezane sa smrtnošću.

Učesnici u najvišoj grupi "CheekAg"e imali su 148 posto veće šanse da umru te godine u poređenju sa onima u najnižoj grupi. Njihova metoda je bila čak tačnija od drugih epigenetskih satova koji su analizirali krv, rekao je tim.

Svi njihovi nalazi bili su retrospektivni, što znači da je njihov metod testiran na učesnicima koji su već preminuli. Buduća istraživanja bi mogla uključiti testiranje metode na ljudima koji su još živi, kako bi se videlo da li može tačno da predvidi kada će umreti.

- Ovo implicira da jednostavan, neinvazivan bris obraza može biti vredna alternativa za proučavanje i praćenje biologije starenja - napisao je tim u časopisu "Frontiers in Aging".

Međutim, drugi stručnjaci su upozorili da se ovim metodom ne može predvideti dan ili čak godina kada će neko preminuti.

Predviđanje godine smrti

Adel Murrell, profesor epigenetike na Univerzitetu Bat, rekla je da ne vidi dokaze da će "CheekAge" sat moći da predvidi dan ili čak godinu kada će neko umreti. Promene u DNK su teoretski reverzibilne, objasnila je, što znači da bi metoda bila korisna samo za upozorenje ljudi da se možda kreću ka ranoj smrti.

- S obzirom da su ove promene rezultat izbora načina života — pušenja, povećanja telesne težine, loše ishrane i nedostatka kondicije — u kombinaciji sa osnovnom bolešću — rakom, gojaznošću, dijabetesom — svi faktori koji su evidentni bez epigenetskog testiranja, još uvek nije jasno da li su pacijenti veća je verovatnoća da će promeniti svoje životne izbore kada se suoče sa podacima epigenetskog sata nego kada ih lekar opšte prakse upozori da to učine -  dodala je ona.

U međuvremenu, oglasio se i Duško Ilić, profesor nauka o matičnim ćelijama na Kraljevskom koledžu u Londonu.

- U stvarnosti, takvi satovi daju verovatnoću procenu rizika, a ne konkretna predviđanja. Isticanje smrtnosti u ovom kontekstu može potencijalno izazvati nepotrebnu anksioznost i podstaći fatalistički način razmišljanja kod nekih ljudi, umesto da promoviše delotvorne uvide u zdravlje i dobrobit. Iznijansiraniji pristup bi bio da se CheekAge uokviri kao alat za procenu biološke starosti i povezanih zdravstvenih rizika, podstičući intervencije koje imaju za cilj produženje zdravog starenja, a ne fokusiranje na smrtnost - ističe naš naučnik, piše  Daily Mail