Večeras pomeramo sat: Biće zdravstvenih posledica

Studija koju je objavio Američki ekonomski žurnal 2016. čak tvrdi da nedostatak sna zbog pomeranja vremena uzrokuje povećanje nesreća, poput saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom.

Međutim, ima i zagovornika ove prakse, koji ukazuju na prednost dužeg dana, odnosno dnevne svetlosti, tokom proleća i leta. Ušteda energije je, zapravo i bila razlog za uvođenje ove mere, međutim nove studije pokazuju da je njen uticaj na potrošnju energije sada zanemarljiv, zahvaljujući napretku tehnologije.

Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata, kada je Nemačka pokušala da smanji potrošnju uglja, kako bi mogla da ga koristi za svoje fabrike oružja. Mada sama ideja potiče još od Bendžamina Frenklina, daleke 1784. godine, koji je u to vreme bio ambasador SAD u Parizu. On se, naime, slučajno probudio jedno jutro u šest i video - sunce. I onda je izračunao koliko sveća i ulja za svetiljke se može uštedeti ako se pomeri sat.

U velikoj meri ona je napuštena u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali se ponovo vratila 1970-ih godina tokom naftne krize, sada da bi se smanjila potreba za veštačkim osvetljenjem i samim tim, upotrebom energenata. U tadašnju Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju letnje računanje vremena stiglo je prvi put 27. marta 1983. godine.

Prema podacima sajta Statista, manje od 40 odsto zemalja sveta i danas menja vreme, iako je više od 140 zemalja u nekom trenutku uvelo letnje računanje vremena. Do sada se standarno, stalno zimsko računanje vremena primenjuje u samo dva dela SAD, većem delu Arizone i Havaja.

Ostatak SAD poslednjeg vikenda marta preći će na letnje računanje vremena, veći deo Meksika od prošle godine prvi put je to preskočio, usvojivši stalno zimsko vreme. Međutim, neki regioni na granici sa SAD, kao i severna polovina Donje Kalifornije, odlučili su da se drže letnjeg računanja vremena.

Sve zemlje EU, ali i mnoge koje nisu članice, uključujući i Srbiju, nastavljaju da menjaju vreme dva puta godišnje. Pomeranje kazaljki se, takođe, praktikuje u Paragvaju, Čileu, Kubi, Haitiju, Levantu, Novom Zelandu i delovima Australije, piše Statista.

"Sezonski afektivni poremećaj - depresija, tuga, loše raspoloženje"

Psihijatrica Nevena Čalovska Hercog ukazuje da "sezonski afektivni poremaćaj najčešće ima kliničku sliku depresije, i kliničku sliku tužnog raspoloženja koje nije po svom intenzitetu i trajanju saobrazno spoljašnjim uslovima, tj. okolnostima u kojima osoba živi".

- Potpuno je analogno i drugim depresivnim poremećajima, što znači da, pored lošeg raspoloženja, postoji bezvoljnost, pad inicijative i interesovanja, socijalno povlačenje, često problemi sa snom, u smislu nekada produženog spavanja, i često potreba za uzimanje velikih količina hrane, prevashodno ugljenih hidrata. Ljudi u ovom stanju imaju teškoće da se obraduju stvarima koje su ih ranije radovale, primećuju da su neraspoloženi, da su bez volje, nekada su i zbog toga razdražljivi, na mali povod reaguju povišenim tonom, nestpljenjem, lako uđu u nekakvu konfliktnu relaciju sa bliskim ljudima, a i to ih sve sekundarno čini da budu još više potišteni - pojašnjava Čalovska Hercog.

Kaže da ovaj sezonski poremećaj najčešće nastaje u oktobru, novembru, i može da se protegne sve do proleća.

- Vrlo mali broj ljudi koji ima ovaj poremećaj paradoksalno ga razvija tokom leta, više im smeta duža izloženost svetlu, suncu i kraćem noćnom periodu - ukazuje ona.

Prema njenim rečima, biohemijski se vezuje za pad seratonina, melatonina, i vitamina D.

- Oni imaju ulogu u našem raspoloženju, kada ih nema dovoljno, onda nastaje afektivni poremećaj. Mnogo je češći kod žena i kod ljudi koji žive bliže Severnom polu. Tamo gde ima puno sunca, tu samo jedan posto stanovništva ima, a tamo u onim severnim zemljama skoro ide do devet odsto - navodi Čalovska Hercog.

Dodaje da su mnogo osetljiviji ljudi koji su inače u životu emocionalno labilni ili koji su na teške situacije reagovali depresivnošču, to je neki konstitutivni, predispozicioni elemenat koji im povećava rizik da će preko zime i u situaciji sa manje sunčeve svetlosti i sve kraćih dana da reaguju na ovaj način.

Kaže i da je ono što mi možemo da uradimo je da vodimo računa o svojim navikama, "da smo u ritmu dobre ishrane, spavanja, ali istovremeno da kontrolišemo vitamin D u krvi, da uzimamo melatonin, a u nekim slučajevima, kada ih to stvarno hendikepira u svakodnevnom životu, onda ima smisla i privremena primena antidepresivnih lekova koji prevashodno povećavaju nivo seratonina u centralnom nervnom sistemu".

Kada se radi o Srbiju pogođene su, prema njenim rečima, prevashodno osobe ženskog pola, i to odrasle osobe. Navodi da se kod dece praktično ni ne dijagnostikuje ovaj poremećaj.

- Kod odraslih se javlja i lakše zamaranje i nekakav doživljaj da je život nekako dosadan i besmislen, i teško se održava svakodnevnica, porodični rituali deluju besmisleno, prazno - ukazuje ona.

Na pitanje da li je možda kod nas pokrenuta inicijativa psihijatara, psihologa, lekara da se ukaže na posledice po zdravlje pomeranja vremena, ona ističe da su oni "profesionalno jedna vrlo inertna, naizgled kao indiferentna grupa, ovaj Ribnikar je malo lansirao da postanemo društveno malo više odgovorni".