Zašto su neki ljudi okrutni prema drugima?

Zašto su neki ljudi okrutni prema ljudima koji im ne predstavljaju pretnju, ponekad čak i prema sopstvenoj deci? Odakle dolazi ovo ponašanje i kojoj svrsi služi? 

Ljudi su slava i ološ svemira, zaključio je francuski filozof Blez Paskal 1658. godine. Malo se toga promenilo. Mi volimo i preziremo. Pomažemo i nanosimo štetu. Pružamo ruku i zarivamo nož.

Ljudi obično rade stvari kako bi uživali ili izbegli bol. Za većinu nas, povređivanje drugih uzrokuje da osećamo njihov bol. I ne sviđa nam se taj osećaj.

To nagoveštava dva razloga zbog kojih ljudi mogu naškoditi bezazlenom - ili ne osećaju bol drugih ili uživaju da osećaju drugih.

Još jedan razlog zbog kojeg ljudi nanose štetu bezopasnom je zato što u njemu ipak vide pretnju. Neko ko ne ugrožava vaše telo ili finansije i dalje može ugroziti vaš društveni položaj.

Ovo pomaže u objašnjavanju zbunjujućih postupaka, na primer kada ljudi nanose štetu drugima koji im pomažu novčano.

Liberalna društva pretpostavljaju da nanošenje patnje drugima znači da smo im naškodili. Ipak, neki filozofi odbacuju ovu ideju.

Da li u dvadeset prvom veku možemo i dalje da budemo surovi da bismo bili ljubazni?

Sadisti i psihopate

Neko ko uživa u povređivanju i ponižavanju drugih je sadista. Sadisti osećaju bol drugih ljudi više nego što je normalno. I oni uživaju u tome. Barem to rade dok se bol ne završi, kada se mogu osećati loše.

Popularna mašta povezuje sadizam sa mučiteljima i ubicama. Ipak, postoje i manje ekstremni, ali rašireniji fenomen svakodnevnog sadizma.

Većina ljudi bi se teško odlučila da muči drugo ljudsko biće, uglavnom zato što kada nanosimo štetu drugima, delimo deo te boli.

Svakodnevni sadisti uživaju povređivanjem drugih ili gledanjem njihove patnje. Verovatno će uživati u krvavim filmovima, tuče će im biti uzbudljive, a mučenje zanimljivo.

Retki su, ali nedovoljno retki. Oko šest odsto studenata osnovnih studija priznaje da uživa u tome što povređuje druge.

Svakodnevni sadista može biti internet trol ili školski nasilnik. U igranju igara na mreži on će verovatno biti "paćenik" koji drugima kvari igru.

Svakodnevne sadiste privlače nasilne računarske igre. I što više igraju, postaju sadističniji.

Za razliku od sadista, psihopate ne štete bezopasnima samo zato što od toga uživaju (mada mogu). Psihopate žele stvari. Ako im nanošenje štete pomaže da dobiju ono što žele, oni će mu pribeći.

Oni se mogu ponašati na ovaj način jer je manje verovatno da će osećati sažaljenje, kajanje ili strah. Takođe, mogu da shvate šta drugi osećaju, ali da se sami ne zaraze takvim osećanjima.

Ovo je ozbiljno opasan skup veština. Tokom vekova, čovečanstvo se pripitomilo. Ovo je mnogima od nas otežalo nanošenje štete drugima.

Iskustvo će progoniti mnoge koji nanose štetu, muče ili ubijaju. Ipak, psihopatija je snažan prediktor nekoga ko nanosi ničim izazvano nasilje.

Moramo znati ako naiđemo na psihopatu. Možemo to dobro pretpostaviti jednostavnim gledanjem nečijeg lica ili kratkom interakcijom sa njim. Nažalost, psihopate znaju da to znamo. Uzvraćaju tako što vredno rade na odeći i doterivanju kako bi pokušali ostaviti dobar prvi utisak.

Srećom, većina ljudi nema psihopatske osobine. Samo pola odsto ljudi moglo bi se smatrati psihopatama. Ipak, oko osam odsto zatvorenika muškog pola i dva odsto ženskog su psihopate.

Nisu sve psihopate opasne. Asocijalne psihopate mogu tražiti uzbuđenje zbog droga ili opasnih aktivnosti. Prosocijalne psihopate, sa druge strane, svoje uzbuđenje traže u neustrašivoj potrazi za novim idejama.

Kako inovacije oblikuju naša društva, prosocijalne psihopate mogu promeniti svet za sve nas. Ipak, ovo i dalje može biti i za dobro i za zlo.

Odakle potiču ove osobine?

Niko zapravo ne zna zašto su neki ljudi sadisti. Neki nagađaju da je sadizam prilagođavanje koje nam je pomoglo da koljemo životinje u lovu. Drugi smatraju da je to pomoglo ljudima da steknu moć.

Italijanski filozof i diplomata Nikolo Makijaveli jednom je sugerisao da „vreme, a ne ljudi, stvara nered". U skladu sa tim, neuronauka sugeriše da bi sadizam mogao biti taktika preživljavanja izazvana vremenima koja postaju teška.

Postoje blaži oblici sadizma koji omogućavaju ljudima da dobiju jeftino uzbuđenje od nekoga u ranjivijem položaju

Psihopatija takođe može biti prilagođavanje. Neke studije su povezale viši nivo psihopatije sa većom plodnošću. Ipak, drugi su pronašli suprotno.

Razlog za ovo može biti taj što psihopate imaju reproduktivnu prednost, posebno u surovim okruženjima.

Zaista, psihopatija može napredovati u nestabilnim, konkurentnim svetovima. Sposobnosti psihopata čine ih majstorima manipulacije. Njihova impulsivnost i nedostatak straha pomažu im da rizikuju i prigrabe kratkoročne dobitke.

 Život može biti surov, istina može biti surova, ali možemo odlučiti i da ne bude.