Zašto je važno "isključiti se" tokom godišnjeg odmora? 

Po nalazima Svetske zdravstvene organizacije, više od 700.000 ljudi je tokom 2016. godine umrlo od šloga i srčanih problema povezanih sa brojem radnih sati. Najviše su pogođeni sredovečni zaposleni i stariji muškarci.  

Rad od preko pedeset sati nedeljno pokazao se kao ključan faktor koji povećava rizike od oboljevanja srca. Nisu u pitanju samo fizički poslovi kao rizični: tokom Covid zatvaranja, broj radnih sati zaposlenih od kuće se čak povećao za 10% prema nalazimo Svetske zdravstvene organizacije.  

Sem velikog broja sati, postoji još jedan poguban trend: rad tokom godišnjeg odmora. Po istraživanju koje Forbes navodi, oko 70% zaposlenih se tokom godišnjeg odmora uključuje u posao od kojih 60% kaže da to rade zbog očekivanja nadređenog, a 55% navode da se osećaju isključeno ili da nešto propuštaju, ako se radno ne angažuju na odmoru. Često i sami zaposleni imaju određenu vrstu zavisnosti od toga da proveravaju emailove, da se priključe na ZOOM sastanak, rešavaju probleme telefonom dok su na odmoru.  

Pogrešna je kultura, duboko utemeljena, da je rad tokom godišnjeg odmora dokaz odgovornosti, lojalnosti i posvećenosti. 

Sada je već dokazan uticaj odmora na naše zdravlje. a opet, 23% zaposlenih ne može da prestane da misli o poslu dok se velika većina i aktivno uključuje, navela je Američka asocijacija psihologa.  

Iz mnogo razloga, ljudima je teško da se potpuno "isključe", a upravo to je jedini način da se od godišnjeg odmora uzme ono za šta on služi. 

Kako godišnji odmor utiče na zdravlje? 

Godišnji odmor smanjuje rizik od mnogih bolesti poput visokog krvnog pritiska, visokog nivoa šećera i holesterola u krvi, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja metabolizma, anksioznosti i tako dalje.   

Dokazan je "aha efekat" ili nailazak ideja, rešenja problema i inicijativa isključivo u vreme "mirovanja" mozga, odnosno onda kad se ne razmišlja aktivno o problemu niti kad postoji nervna napetost oko njega. Kvalitetan odmor donosi inspiraciju i dodatnu konstruktivnu energiju koja se, nakon odmora, prenosi i na rad. 

Kvalitetan godišnji odmor poboljšava san, a to ima uticaj na našu brzinu reagovanja (povećava se za 30%). To znači da godišnji odmor ima pozitivan uticaj na našu produktivnost, efikasnost i zadovoljstvo poslom. 

Tokom godišnjeg odmora učvršćuju se i razvijaju i socijalni odnosi, bilo sa porodicom bilo sa drugim ljudima. Čovek je socijalno biće i ovaj kontekst ima uticaj na mentalno zdravlje. 

Šta je to kvalitetan godišnji odmor  

Ono što je očigledno najteže ljudima je upravo i  recept za kvalitetan godišnji odmor: kompletna promena rutine i konteksta i "isključivanje" iz poslovnih obaveza.  

Destinacija je irelevantna kao i vrsta hotela ili količina potošenog novca. Ono što pruža našem zdravlju oporavak su isključivanje alarma, nove aktivnosti, drugačiji predeli, upoznavanje drugih ljudi, mesta ili kultura, fizička aktivnost, dinamika dana koja odgovara prirodi osobe i idealno, koliko je moguće: smanjenje vremena koje se troši na tehnologije (telefon, laptop, TV), a više vremena u onome što čini osobu srećnijom: priroda, socijalni odnosi, hobiji, fizička aktivnost.  

Sreća i pozitivna energija se povećavaju već kod planiranja godišnjeg odmora, pokazala je studija u Holandiji pa je važno i pre godišnjeg odmora učiniti sve da se naprave razgraničenja od posla kako bi se i u ovom periodu donekle uživalo. Naravno, da bi se to desilo, zaposleni treba da učini sve da svoje radne obaveze završi pre godišnjeg odmora i da jasno postavi granice prema saradnicima u najavi svog godišnjeg odmora. 

Šta da uradimo da obezbedimo kvalitetan godišnji odmor? 

Postoji niz preporuka na ovu temu, ali se one tiču operativnih zadataka kojima se omogućava da čovek iole bezbrižno započne svoj odmor. Sve te taktike ne donose uspeh ako osoba oseća krivicu zbog toga što će koristiti odmor ili ako ima potrebu da dokazuje svoju odgovornost kroz rad na odmoru. Ako se pobrinete za svoje obaveze pre odmora i ako generalno tokom godine dajete svoj maksimum na poslu, krivici zbog odmora nema mesta. Čovek, da bi bio na dalje produktivan, motivisan i efikasan na poslu, mora da se odmori. Kad se uzme sve u obzir, zaposleni bi trebalo mirno i ponosno da prigrle svoj godišnji odmor jer je on dobar ne samo za njih nego i za kompaniju u kojoj rade.  

Preporuke za miran odlazak na godišnji odmor

Uložite dodatni napor da završite sve što možete pre odlaska na odmor i isplanirajte i prioritete nakon povratka sa odmora. Bilo bi dobro da to jasno i komunicirate svom nadređenom ili timu ukoliko ga vodite jer to daje osećaj transparentnosti i sigurnosti vašim saradnicima. Potrebno je definisati i kriterijume za "hitnosti", koje ne mogu da čekaju i za koje ste spremni da reagujete i tokom odmora, ali granice postavite što više možete jer cilj jeste da se što manje javljate ili da se uopšte ne javljate. Dokumentaciju i važne sadržaje rasporedite na način da budu dostupni onima, koji vas menjaju dok ste na odmoru.  

Sloboda podrazumeva i odgovornost pa tako odgovornim planiranjem odmora uzimate svoje parče zaslužene slobode.