Zdravlje

[ Izvor: Mediji ]

03. 12. 2023. 13:08 1

Koliko alkohola dnevno da ne postanemo alkoholičari?

Činjenica je da je potrošnja kako legalnih tako i ilegalnih psihoaktivnih sredstava u porastu i u pozadini potražnje za njima je prisutna, kako težnja za uživanjem, tako i nastojanje da se čovek udalji od frustrirajuće stvarnosti.

- Ukupan kontekst kojem je poslednjih godina izložena ova civilizacija (Covid-19 epidemija, ratovi, potresi, ekonomska kriza, narušen sistem vrednosti…), negativno utiče na emocionalno stanje ljudi, koji su sve više zabrinuti, teskobni, depresivni i preplašeni u vezi sa perspektivom - objasnio je za Ordinaciju profesor dr Slavko Sakoman, neuropsihijatar.

Alkohol je opasan jer je društveno prihvatljiv

Na pitanje Ordinacije koliko alkohola u danu smemo da popijemo, a da nismo alkoholičari i naravno da ne ugrožavamo naše zdravlje. prof. Sakoman je objasnio i zašto ustvari pijemo alkohol:

- U Hrvatskoj, u većoj meri nego što je slučaj u većini EU država, narušen je kvalitet života ljudi i povećan intenzitet frustracija zbog neispunjenih očekivanja i nepravde i s time u vezi pogoršano je mentalno zdravlje ljudi. Najbrži, najjednostavniji i ‘naoko’ najefikasniji način da se promeni ‘na „bolje’ psiho fiziološki status i doživljavanje realnosti, jeste „moram nešto uzeti“. Izbor je velik, od sveprisutnog i najlakše dostupnog alkohola, do lekova za smirenje, analgetika, trave, kokaina…

Alkohol će, kaže, najlakše prevariti ljude, jer je stav prema pijenju pozitivan, a na "kulturu pijenja" gleda se kao na društveno prihvatljivo ponašanje za popravljanje raspoloženja i ona je ugrađena u gotovo sve pore života ljudi, prenose Vijesti.

Gledajući čoveka i potrošnju alkohola, lekar kaže da treba razlikovati nekoliko kategorija; Apstinenti (oduvek), povremeni, umereni, prigodni konzumenti, prekomerni potrošači (od kojih jedan deo ima vidljive štetne posledice, ali još uvek nisu zavisnici) i konačno alkoholičari, osobe koje boluju od te hronične, progresivne recidivirajuće bolesti zavisnosti mozga.

- Kada pak govorimo o količini i toleranciji na alkohol, tu treba biti vrlo oprezan. ‘Početniku’ zbog niske tolerancije i vrlo mala količina alkohola može jako udariti u glavu. Ali, i najtežim zavisnicima, ako su u onoj poslednjoj fazi, pada tolerancije i mala količina može prouzrokovati stanje teškog pijanstva a da su u početku ‘karijere’ razvoja tog tipa zavisnosti te osobe mogle da popiju i desetostruke količine, pravo hodati i ne ispasti u očima drugih blesavo. Alkohol je ‘legalna droga’ i osoba koja putuje prema najtežoj kliničkoj slici alkoholizma prolazi kroz tri faze (tzv. Jelinekova kriva); porast tolerancije, faza baždara, pad tolerancije - pojašnjava prof. Sakoman.

On dodaje da maloletne osobe tako uopšte ne bi smele da piju i zadatak je porodice, škole i države, da svojim mehanizmima zaštite decu i mlade od ugrožavanja zdravog odrastanja i svih rizika povezanih s poremećenom samokontrolom ponašanja pod uticajem alkohola. Nažalost, većina i vrlo mladih tinejdžera ima iskustvo s pijenjem, a mnogi i s opijanjem alkoholom.

Koliko alkohola smemo popiti dnevno/nedeljno – da nismo alkoholičari?

- Odrasle zdrave osobe (ako nema posebnih kontraindikacija) mogle bi dnevno bez štete da popiju količinu alkohola koje sadrži, na primer, 2 dcl vina (muškarci) i 1 dcl vina žene i ako je tako, govorimo o društveno odgovornoj i kontrolisanoj potrošnji. Govoreći o razlici količine po polu, nije reč o diskriminaciji žena, već o činjenici da je organizam muškarca genetski otporniji na alkohol i ‘treba’ mu oko 10, a ženama 5 godina kontinuiranog prekomernog pijenja, da bi se razvio alkoholizam. Osobe koje konzumiraju alkohol, da bi smanjile rizik po zdravlje, moraju voditi računa i o distribuciji potrošnje. Popiti tokom sedmice po bocu piva uz ručak ili u subotu uveče 7 boca, nije isto. Nakon svakog teškog pijanstva, trovanja tela, (često praćenog alkoholnom amnezijom), čovek jednostavno rečeno postaje gluplji, jer visoka koncentracija alkohola nepovratno ubije na milione najpametnijih ćelija mozga i uništi nebrojene među-neuronske konekcije. ‘Glupost’, doduše, ne boli ali osećaju se teškoće pamćenja, prisećanja… U pijanstvu se unište i nebrojene ćelije jetre, gušterače… koje se do neke granice mogu obnavljati, a kada to prestane, počinju se pokazivati simptomi ciroze jetre, pankreatitis, miokardiopatija, polineuropatija…- dodaje profesor i zaključuje – bolje je biti nego piti.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Dilema

Zoran Živković [28.02.2024.]




Video dana

Pošasti modernog doba

Anketa

Kako biste reagovali kad bi vam SNS aktivisti došli na vrata?

Rezultati