Pet razloga za "padanje" u nesvest

Padanje u nesvest

"Padanje" u nesvest je u našem narodu odomaćena sintagma za trenutno, uglavnom kratkotrajno zamračenje ili gubitak svesti. Ako znate da je neko sklon tome ili osoba oseća da će onesvestiti i to vam kaže, stavite je u sedeći položaj ili pomozite da legne, kako bi se izbegle povrede.

„Padanje u nesvest“ ili gubitak pamćenja?

Stručnjaci definišu nesvesticu kao privremeni gubitak ili zamračenje svesti u trajanju od nekoliko sekundi, do nekoliko minuta. Studije navode prekomernu konzumaciju alkohola kao jedan od vodećih uzroka nesvestice, ali naglašavaju da je u tim slučajevima nesvestica zapravo posledica gubitka pamćenja, a ne gubitka svesti.

Drugi najčešći mogući uzroci zamračenja svesti uključuju sinkopu, epilepsiju i stres, ali do njega može doći i kod nekih faza malignih bolesti (tumori mozga).

Nesvestica zbog alkohola: Koji simptomi su mogući

Ako govorimo o zamračenju svesti kao posledici konzumiranja alkohola, definišu se takozvana en bloc i fragmentarna nesvestica. Kada neka osoba unese veoma veliku količinu alkohola, može doći do en bloc zamračenja. Ako se to dogodi, takvi ljudi neće se sećati ničega što su radili dok su pili.

Fragmentarna zamračenja imaju tendenciju da utiču samo na delove sećanja, tako da osoba može biti u stanju da „vrati“ memoriju na zahtev. Ostali simptomi alkoholne intoksikacije su:

zbunjenost
teškoće da se ostane u budnom stanju ili nemogućnost buđenja
znojava, lepljiva koža
niska telesna temperatura
usporen rad srca
povraćanje i napadi.

Ako osoba pokazuje simptome teške intoksikacije alkoholom, potrebno je hitno se javiti lekaru.

Kako pomoći osobi koja je van svesti od alkohola

Prema američkom Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, veoma visoka koncentracija alkohola u krvi može dovesti do toga da se osoba bori da ostane svesna. U najtežim slučajevima alkoholne intoksikacije, pojedinci mogu čak i pasti u komu. Zbog toga je veoma važno potražiti hitnu pomoć ako se stanje pogoršava a svest na vraća.

Saveti u slučaju kada je nekom ko je popio previše potrebna prva pomoć:

staviti osobu na bok sa podignutim kolenima kako se ne bi ugušila povraćanjem
često proveravanje da li diše
pratite njihovo stanje i odmah pozovite hitnu pomoć ako se pogorša u smislu napada ili nemogućnosti potpunog vraćanja svesti ili komunikacije.

„Padanje u nesvest“ zbog sinkope

American heart association (AHA) opisuje sinkopu kao kratak, privremeni gubitak svesti, do koga dolazi kada u mozak ne stigne dovoljno krvi. Nizak krvni pritisak obično je razlog za sinkopu jer srce ne može da pumpa, odnosno pošalje dovoljno krvi bogate kiseonikom u mozak.

Sinkope se dele na one srčanog ili nesrčanog porekla i sinkope nejasnog uzroka.

Neki tipovi sinkopa su ne zahtevaju dalje lečenje, a do njih može doći i kada krvni pritisak osobe padne nakon što doživi nagli bol, dehidraciju ili prebrzo ustane. Najčešće su to slučaj kod dece i mlađih odraslih osoba. Srčana sinkopa je ozbiljnija jer može da signalizira čak i životno ugrožavajući problem sa srcem. Tahikardija, bradikardija ili druge vrste hipotenzije takođe mogu izazvati srčanu sinkopu. Ako se osoba ne leči, postoji rizik od komplikacija ili čak iznenadne srčane smrti.

Epileptične epizode i gubitak svesti

Poremećaj neuronske aktivnosti u mozgu može izazvati epileptičnu epizodu kod nekih osoba. Njihovi mišići se grče i mogu izgubiti svest. Međutim, ne znači nužno da će se neko onesvestiti kada doživi napad ako ima epilepsiju. Ovu bolest čini spektar simptoma i obuhvata mnoge druge manifstacije.

Prema Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, postoji i posebna vrsta epileptičnog napada koji izaziva pomračenje svesti – to je toničko-klonički napad. Tokom ove epileptične epizode ljudi gube svest, a telo postaje ukočeno (tonična faza). Mišići se kontrahuju, što može dovesti do zatvaranja vilice (klonična faza).

Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar procenjuje da 70 odsto ljudi sa epilepsijom može da kontroliše svoje simptome uzimanjem lekova ili podvrgavanjem operaciji, pa tako izbeći i „padanje“ u nesvest.

Stres i „padanje u nesvest“

Ako osoba doživi pomračenje ili gubitak svesti kao rezultat stresa, reč je o psihogenom događaju. Iako su ove nesvestice slične sinkopi i epileptičnim nesvesticama, uzroci su različiti. Postoje osećanja koja nas preplavljuju do te mere da mogu izazvati kratkotrajni gubitak svesti.

Neki simptomi psihogenog zamračenja uključuju:

nesvesticu
pad
trzajuće pokrete ruku i nogu
gubljenje kontrole nad bešikom i crevima
osećaj praznine i odsutnosti
gubitak pamćenja povezan sa trenutkom gubljenja svesti.

Mogu li lekovi izazvati nesvesticu

I svakodnevne traume mogu pokrenuti posttraumatski stresni poremećaj

Prema jednoj studiji iz 2015. godine, vazodilatatori i diuretici mogu dovesti do sinkope, a još jedna studija iz iste godine sugeriše da prekomerna konzumacija sedativa može izazvati gubitak pamćenja. Takođe, postoje indicije da je prekomerna upotreba alprazolama dovela do toga da jedna 50-godišnja žena doživi gubitak pamćenja. Međutim, potrebno je neuporedivo više istraživanja kako bi se potvrdili ovi nalazi.