Razlike promena raspoloženja i poremećaja

Promena raspoloženja je nešto što je tipično za sve osobe i teško je reći da postoji neko ko nije prošao barem kroz takvu životnu fazu. Međutim, veoma je značajno prepoznati tananu granicu između variranja u raspoloženju i poremećaja raspoloženja – ponekad su put ka bolestima koje moraju da se leče.

Promene raspoloženja su očekivane, ali do granice

Sreća, frustracija, malodušnost, tuga, zadovoljstvo, euforija, mrzovolja… Sve su to faze raspoloženja kojima smo izloženi tokom života, tako reći svakodnevno. Nauka je ipak odredila granice koje odvajaju uobičajeno ponašanje od patoloških promena i prelaska u oboljenja. Kao i kod simptoma nekih drugih bolesti, odnose se pre svega na to koliko dugo promene traju, kakvog su intenziteta i kakav je kvalitet života osobe, odnosno, da li trpi svakodnevni život.

Još neke promene koje mogu biti alarm za reakciju su:

promene u apetitu
poremećen san i količina efektivnog spavanja
promene u libidu i seksualnom nagonu
sumanute ideje
suicidne misli ili pokušaj samoubistva.

Poremećaji raspoloženja: Podela i simptomi

Ovakve poremećaje nauka je podelila u dve grupe: depresivne i bipolarni. Evo uobičajenih simptoma depresivnih poremećaja:

opšta slabost lako zamaranje
anksioznost
problemi sa uspavljivanjem i nesanicom
bol u različitim delovima tela (glavobolja, bol u leđima, kostima mišićima)
malodušnost i emotivna praznina
halucinacije
nemogućnost percepcije sreće i radosti
hipersenzitivnost
neodlučnost pri donošenju odluka i usporeno razmišljanje
preterana zabrinutost i fatalističke misli
naleti besa
osećaj krivice
fantazije mimo realnosti
brza i laka razdražljivost
plačljivost
gubitak interesovanja za ljude, događaje i hobije neodlučnost pri donošenju odluka
usporena motorika pokreta
samoizolacija i gledanje jednu tačku
strah od bankrota
suicidne ideje

Druga strana medalje: Manični poremećaji

Neki od najčešćih simptoma maničnih poremećaja su:

zarazno hiper-veselo raspoloženje koje se prenosi i na okruženje
euforija
pojačana ekspresivnost
ulazak u sukobe ako im se usprotivite
povišen nivo energije do maničnosti
pojačana gestikulacija
visok nivo budnosti i energije iako spavaju malo i imaju nesanicu
poremećaj ekonomičnog trošenja novca(pozajmljivanje bez rezona)
hazarderska vožnja
ubrzan tok misli
flertovanje i zavođenja bez trijaže
pojačane promiskuitetne ideje
poremećaj pažnje
sklonost ka velikom broju planova i ideja za koje znaju da ne mogu biti realizovane
izostanak percepcije psihičkih problema i odbijanje prihvatanja da im se događa nešto loše u psihi
megalomanska predstava o sopostvenoj veličini
halucinacije (uglavnom glasovne)
hipomanija.

Čemu su sklonije žene i šta je najčešća zabluda kada postoje poremećaji raspoloženja

Poremećaji raspoloženja karakteriše i to što imaju komorbiditete, koji mogu da budu fizičke ili psihičke prirode. Depresivni poremećaji se češće javljaju kod žena. Uzroci su raznoliki, ali neki za koje je dokazana predispozicija su: hormonske promene u reproduktivnom periodu života, povećan nivo stresa, pojačana odgovornost za porodicu, decu i posao. Žene se, doduše, češće i obraćaju stručnim licima za pomoć.

Najveća zabluda koja se javlja kod oba pola jeste da su poremećaji raspoloženja isto što i promene, odnosno variranje u raspoloženju. Tuga i depresija nisu isto: tuga je sasvim normalna emocija a depresija ozbiljna mentalna bolest koje zahteva lečenje.