A svuda oko nas: "Ovi su užasni"

Osetili tu nesvarljivu muku, pa se, jer je teško nešto promeniti, sklanjali od nje. Tako je bilo u početku.

Gurali je od sebe i iz sebe, odbijali ružne osećaje, ignorisali, poricali i štitili se u svom mikrosvetu, željni atmosfere mira i ljubavi.

To je strateška odbrana, dan po dan, godinama...

Međutim, dođe vreme, pa ta muka više ne može da se odbija. Ulazi u vas, slaže se i raste. Gomila se podmuklo i nemoguće je ignorisati uticaj društvenih pojava na lični mikrosvet. Neprijatno je...

Istovremeno i ružne društvene pojave se množe, rastu u većim i bestidnijim oblicima, beskrupuloznije su i perfidnije. Vaš organizam odgovara stvaranjem revolta. Kontolišete ga, ali sve je teže uticati na želju da menjate društvo. Mnogi se fizički izmeštaju, a oni koji su ostaju vape za lepšim okruženjem.

Nažalost onda dođu trenuci goleme patnje, muke koje pojedinca isteraju iz svakog težišta, pa revolt postaje nesavladiv. Dalja reakcija organizma nema prvenstveno veze sa politikom, ima sa zdravim razumom i psihom.

Potreba da se suprostavite nagomilanim mukama postaje neukrotiva, dok sa različitih strana dopire rečenica "ovi su užasni" i ujedinjuje sve koji užas osećaju. Glasnije i češće izgovara se kao mantra koja i te kako ima veze sa zdravljem i odbacivanjem nakupljenog gađenja. 

Ta "dijagnoza" izmučenog društva postala je šifra za međusobno razumevanje situacije. Razumevanje da su svi udarci na stvoreni revolt mogući i da se spašava ko i kako može.

Istovremeno, "ovi su užasni" znači da fizički napaćeni organizmi najpre kreatore atmosfere ne osećaju svojima i nazivaju ih ovima (tamo), a onda objašnjavaju i kakvi su atmosfera i osećaj - užasni.

Međutim, oni koji to neće ili ne mogu da priznaju odnosno kreatori atmosfere nastavljaju da udaraju bezočnije i besramnije. Sve lako postaje javno i niko nije vlasnik svog života. U najvišem zakonodavnom telu društva najglasnije su dozvoljena duga prostačka izlaganja, a guši se i skraćuje glas razuma.

Isto se pokušava u svim sferama, "klima" je uzavrela. Međutim, revolt je nesalomiv...U namučenim organizmima oseća se otpor i potreba da ujedinjeni to pokažu.

Nije reč o opredeljenosti, već o suštinskoj težnji za atmosferom mira i sigurnosti. Obolelo društvo nema više snage, mikrosvetovi su uzdrmani, moramo se lečiti, dan po dan.. godinama...

Oseća se jedinstvo sa ljudima koji su mnogo ranije krenuli u suprostavljanje lošem društvu i to nije pitanje politike. Stav se može razlikovati, stanje organizma je isto.

Oni koji vode društvo su nam, kako reče uvaženi glumac, pored materijalnog ukrali i radost, a dodaćemo da su stigli i do onog najvrednijeg - zdravlja.

Međutim, revolt i lečenje...