Može li se umreti od nemanja volje za životom?

Prva studija ove vrste bavila se fenomenom "predaje“ – reč koja se koristi za ono što je u medicini poznato kao "psihogena smrt".

Istraživanje navodi da "predaja“ može biti izazvana traumom koja je bila neizbežna, pri čemu se smrt pojavljuje kao logičan i racionalan sled događaja. Bez intervencije, smrt se može dogoditi u toku od tri dana nakon dominatnog osećaja gubitka volje za životom.

Najbitnija stavka u istraživanju je da stanje "predaje" nema nikakve veze sa sucidalinim mislima ili samoubistvom.

- Psihogena smrt postoji. Nije suicid i nije u vezi sa mentalnim problemima - depresija. U pitanju je čin odustajanja od daljeg života. U pitanju je retko stanje koje je najčešće u vezi sa teškim i agresivnim traumama - kaže dr Lič.

U pitanju je promena na frontalnom-subkortikalnom krugu mozga koji je zadužen za motivaciju i ciljeve čoveka.

- Traume mogu da izazovu poremećaj motivacije koja se smatra esencijalnom u borbi sa svakodnevnim uspesima i padovima, pa je u ovom slučaju apatija neizbežna - dodaje Lič, piše "Big Think".

Dr Lič je uočio pet faza progresivnog psihičkog opadanja koje vodi ka smrti:

Socijalno povlačenje - praćeno traumom je pasivno stanje koje definiše povlačenje iz društvene interakcije. Najčešći simptomi su bezosećajnost i ravnodušnost. Bivši ratni zarobljenici često su bili u ovom stanju.

Apatija - osoba u ovom stanju ispoljava melanholiju i nedostatak energije. Stanje apatije praćeno je nedostatkom želje za ulaganjem i radom na sebi.

Abulija - patološki nedostatak volje koji je udružen odsustvom emocija. Osobe najčešće ne žele de govore i povučene su u sebe.

Katatona šizofrenija - stanje kojeg je osoba svesna, ali je u dubokoj apataiji da neće reagovati na bol ili udarac.

Psihogena smrt - poslednja faza je potpuno odustajanje. Poznato je da su ljudi u koncetracionom logoru dostizali poslednju fazu i najčešće bi pred sam kraj zapalili cigaretu koji su krili, kao vid oproštaja od života.