Ljudi u masi i neorganizovani dele osećanja i misli

Psihologija mase je grana socijalne psihologije koja izučava istovremeno reagovanje više ljudi na zajednički povod, odnosno proučavanje psiholoških odlika i zakonitosti ponašanja mase, kao i ponašanjem pojedinca u njoj.

Po savremenom teoretičaru Seržu Moskovisiju, masa je "privremeni skup ravnopravnih, anonimnih i međusobno sličnih pojedinaca, skup u kojem ideje i emocije svakog od njih teže da budu spontano izražene".

Primeri gomile su: skupovi ljudi koji vrše političke i slične manifestacije i demonstracije, religiozne procese i slično.

Osobe u gomili imaju tendenciju da veoma snažno reaguju na jednoobrazan, emocionalan i često (ali ne uvek) iracionalan i netolerantan način.

Odnosno, iako nisu organizovani, ljudi u masi međusobno neposredno komuniciraju i imaju sklonost da dele ista osećanja, uverenja i misli.

Oni nesvesno jedni druge imitiraju i tako postižu visok stepen uniformisanosti.

Psihološke mase su oblik kolektivnog ponašanja i mogu imati veliki uticaj na društvene procese (utiču na kretanje javnog mnenja, narušavanje javnog reda i mira, itd.).

Zbog toga se psihologija mase izučava kao oblik socijalnog reagovanja i u drugim naukama: politikologiji, bezbednosti, vojnim naukama, ekonomiji, itd.

Glavna psihološka razlika između mase i pojedinca u tome što masa poznaje samo jednostavna i preterana osećanja, za razliku od složenijeg psihološkog sklopa ljudske individue