Sremuš: Biljka koja jača srce, smiruje upale

Sremuš divlje raste u vlažnim šumama. Takođe, često se nalazi u močvarama ili blizu kanala, a ima ga širom Evrope. Može se koristiti na mnoge načine u kuhinji, slično kao praziluk ili mladi beli luk, takođe se od sremuša prave čajevi, tinkture i slične lekovite smese.

Sremuš se se sastoji od lukovice, stabljike, listova i belih cvetova u obliku zvezda. Botanički latinski naziv sremuša je Allium ursinum. Veruje se da je sremuš biljka omiljena među medvedima; otuda i nadimak „medveđi luk”. Sremuš je takođe jedna od prvih prolećnih biljaka koje se pojavljuju u divljini.

Kako se jede sremuš

Sremuš je pravi prolećni delikates i odličan način da našu ishranu učinimo zdravijom. Raste u izobilju, lako ga je prepoznati, cela biljka je jestiva i može se uživati u sremušu i sirovom ili kuvanom obliku.

Rani izdanci sremuša konzumiraju se kao listovi salate ili kao začinsko bilje, dok se veći listovi mogu iseckati i jesti sirovi ili kuvani kao spanać. Stabljika sremuša se može koristiti slično kao vlašac, a cvetovi mogu biti odlična dekoracija za jela.

Ubrani sremuš najbolje je držati negde gde je hladno i tamno - recimo, u kutiji za salatu u vašem frižideru je idealno. Ubrani listovi sremuša će trajati 3-4 dana, ali cvetove je najbolje iskoristiti baš na dan kada su ubrani.

Lažni sremuš

Sremuš je korisno brati i spremati, ali se prilikom odlaska u prirodu mora biti veoma obazriv. Razlog je to što je sremuš lako pomešati s biljkom mrazovac, koja je izuzetno otrovna.

Jedenje mrazovca može dovesti do ozbiljnog ili čak fatalnog trovanja, u zavisnosti od količine unesenog lišća, koncentracije kolhicina u biljci (koja veoma varira) i da li je u kombinaciji sa određenim lekovima, što može značajno povećati rizik od toksičnosti.

Uticaj sremuša na zdravlje

Sremuš ima mnoga lekovite svojstva i popularna je namirnica u homeopatiji. Često se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i problema sa varenjem.

Takođe, sremuš je poznat po svojim antibakterijskim i antivirusnim svojstvima, zbog sadržaja sumpora. Korišćen je čak u Prvom i Drugom svetskom ratu za sterilizaciju rana. Sremuš zapravo ima četiri i po puta više jedinjenja sumpora od običnog belog luka.

Sremuš je prepun različitih minerala. Ponekad se naziva i „kraljem magnezijuma“ biljaka zbog visokog nivoa ovog minerala koji se nalazi u lišću. Magnezijum je poznat kao mineral koji pomaže protiv stresa i štiti cirkulatorni sistem, posebno srce.

Prve kliničke manifestacije trovanja mrazocem su teški digestivni poremećaji (povraćanje i dijareja), koji se javljaju u roku od nekoliko sati nakon konzumacije.

Zato je važno napraviti razliku između sremuša I mrazovca. Sremuš ima sa karakterističan miris belog luka, posebno kada se njegovi listovi zgnječe. Njegovi zvezdasti cvetovi i izdužena lukovica su beli. . Ova biljka često raste u velikim tepisima u vlažnim senovitim predelima šume ili duž potoka. Listovi se pojavljuju u februaru I martu, a cvetovi od aprila do početka juna. Listovi se beru do pojave prvih cvetova.

Listovi mrazovca su tvrđi i bez stabljike, a lukovica mu je okruglasta i tamna. Cvetovi ljubičaste boje se pojavljuju tek u jesen, u proleće su vidljivi samo listovi; oni su mesnati i okruglog vrha, i izgledaju kao da izranjaju pravo iz zemlje. Svi delovi biljke su otrovni.

Obavezno dobro operite sremuš u hladnoj vodi pre jela, kako biste oprali sve prljavštine I uklonili insekte. Mlađe lišće, cveće i seme sremuša možete jednostavno dodati u salate. Veći listovi se mogu kuvati, ali I koristiti za pesto sos ili dresing za salatu.

Sremuš se odlično slaže s namirnicama kao što su jagnjetina, pastrmka, losos i mladi krompir.

Sremuš tinktura / kapi od sremuša

Kapi od sremuša, odnosno sremuš tinktura je odlična za osobe koje pate od problema s varenjem I visokog krvnog pritiska. Lako je možete napraviti sami.

Listove sremuša dobro operite i sitno iseckajte. Stavite ih u dobro opranu staklenu teglu i prelijte votkom. Teglu dobro zatvorite i ostavite na toplom i sunčanom mestu 15 dana.

Toplota će omogućiti listovima da oslobode svoje hranljive materije. Nakon toga tinkturu procediti i čuvati na suvom i hladnom mestu.

Pijte 10-15 kapi tinkture sremuša, razblažene u čaši vode, svaki dan.

Čaj od sremuša

Od sremuša se može napraviti I lekovit napitak – topli čaj, koji je posebno koristan u borbi protiv parazita. Za pripremu čaja od sremuša samo odvojite 200 ml vode i malo korena biljke.

Prokuvajte vodu, zajedno sa sremušem. Kada dostigne tačku ključanja, isključite vatru i ostavite da odstoji oko 10 minuta. Zatim samo procedite i konzumirajte.

Važno je napomenuti da se pre upotrebe bilo kakvog prirodnog tretmana mora konsultovati lekar.