Šta je zimska depresija od koje boluje 40 odsto ljudi

Jedan od prvih faktora usled kojih možemo da se nađemo u zimskoj depresiji je svakako veza sa meteorološkim promenama, kao što su skraćenje dana tokom zime, sve manji broj sunčanih sati, kao i sivilo koje nas tada okružuje i stvara depresiju, anksioznost i psihoze. Kao još neki od uzročnika sezonskog poremećaja mogu da budu i manjak fizičke aktivnosti, stres, poremećen san, ali i nepravilna ishrana.

Ipak, glavni krivac našeg depresivnog stanja svakako je nedostatak sunca koji dovodi do destimulacije hipotalamusa u mozgu, zaduženog za naše raspoloženje. Pored pada raspoloženja, manjak sunčeve svetlosti dovodi i do povećanog lučenja hormona melatonina, pa tako osećamo pad energije, usporenost i letargičnost, kao i nedostatak volje da bilo šta radiomo tokom zimskim dana.

Pored gubitka energije, koji je jedan od najvidljivijih, mogu se javiti i drugi simptomi koji ukazuju da li patimo od zimske depresije. To su povećana želja za snom, razdražljivost, malaksalost, umor, slabost u mišićima, preosetljivost, povećanje ili smanjenje telesne težine, gubitak ili povećani apetit, dok su svi oni ujedno i pokazatelj da treba da se obratimo lekaru.

Zapravo, ono što je jako važno jeste da ni u jednom momentu ne treba da potcenjujemo vidne promene raspoloženja koje nam se javljaju tokom hladnijih dana, odnosno jeseni i zime, jer je to stvaran psihijatrijski poremećaj, koji ukoliko se ne leči na pravilan način, vremenom može dovesti i do ozbiljnijih i drugih psiholoških disfunkcija, kao što su pad motivacije, anksioznost, bipolarni poremećaj, neproduktivnost...

Jedini pravi način na koji možemo da dobijemo adekvatnu pomoć jeste upravo odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta koji će nam na osnovu našeg stanja, simptoma koje pokazujemo i kiničke slike napraviti plan terapije, u koji nekad spada i korišćenje lekova antiepresiva, anksiolitika, ali i svetlosna terapija i psihoterapija.

Međutim, kako bismo uopšte izbegli da obolimo od ove sve ćešće bolesti 21. veka, jako je bitno da uspostavimo dobar ritam našeg života, odnosno, moramo da se pridržavamo zdrave, pravilne ishrane, da ne zapostavljamo fizičku aktivnost, dok je i dobar san imperativ kada je očuvanje našeg psihofizičkog zdravlja u pitanju. Pored toga, bitno je da promenimo i ugao gledanja na svet, te da negujemo pozitivna razmišljanja, i na svet gledamo kroz šarene naočare čak i u danima kada nema sunca.