Marko Đoković: Gubio sam život, bio sam u lošem stanju

Marko je u razgovoru za španski "El Mundo" govorio o svojoj teniskoj karijeri i visokim očekivanjima koje je sebi nametnuo kako bi postigao uspehe svog brata.

- Kada sam imao 14 godina, otac mi je ponudio da izaberem - studiranje ili igranje tenisa. Izabrao sam ovo drugo i tako otišao u Valensiju, na akamediju, pa se vratio u Srbiju na nekoliko meseci, da bih se potom smestio u Nemačkoj. Oslanjajući se samo na sebe postao sam odrasla osoba mnogo brže nego neka deca mojih godina - rekao je Marko.Kako je otkrio, pre sedam godina je doživeo svojevrsni krah u životu.

- Patio sam mnogo jer sam svu svoju sreću ugradio u san o ostvarivanju uspeha na terenu, a oni nisu dolazili. Da stvari budu još gore, imao sam pored sebe osobu koja to jeste ostvarila, mog brata Novaka, a ja sam bio opsednut ostvarivanjem istih tih stvari. Ipak, rezultati nisu dolazili i ja sam bio nesrećniji svakog dana sve više i više. Moglo bi se čak reći da sam gubio svoj život - ispričao je mlađi Đoković i dodao:- Nisam mogao da izdržim to više. Bio sam u vrlo lošem stanju, a nisam dozvoljavao sebi da to i ispoljim, jer nisam želeo da drugi misle da sam tako slab. To je, nažalost, veoma uobičajeno. Mnogi ljudi koji pate emotivno to i kriju jer se stide toga.

Odustajanje od takmičenja nije bila laka odluka za Marka. Imao je povredu zgloba zbog koje je odsustvovao sa terena skoro godinu dana. Tada mu je jedan od najboljih prijatelja, teniser Karlos Gomez, predložio da upozna Pepa Imaza u Marbelji za kog je tvrdio da će mu pomoći. Marko je ispričao da je već pri prvom susretu imao svojevrsnu emotivnu katarzu.- Kada smo se upoznali ja sam mu pružio ruku, ali on me pita da li sme da me zagrli. Priznaje, malo sam ustuknuo, prosto takvi smo u Srbiji, ali sam pristao, i kada smo se zagrlili počeo sam neutešno da plačem. U tom trenutku sam shvatio koliko sam loše - ispričao je Marko.

Dodao je i da je i ranije tražio pomoć, ali su mu svi davali samo teoretske savete i objašenjenja dok mu je Pepe pokazao put kojim mora da ide - da zavoli sam sebe. Ta mantra je, priznaje Đokovićev brat, bila zastrašujuća za njega.- Uvek su mi govorili da volim roditelje, braću, devojku, ali nikada pre toga nisam čuo da bi trebalo da volim sebe. Probaj, rekao mi je Pepe, da nekoliko puta tokom dana, osetim svetlo koje svi nosimo u sebi, da ga poštujem i da ga saslušam. Deluje jednostavno, ali nisam ništa od toga uradio. Nastavio sam da govorim sebi kako je sve loše i ja sam malo po malo, hranio tu patnju koja je rasla u meni.

Uz pomoć Pepe Imaza to se polako promenilo, ali, priznao je Marko, to je proces koji i dalje traje i on još uči da ne kažnjava sebe zbog svake greške koju napravi.