"Nije voleo da se fotografiše, bio je spontan i prirodan"

"Kada bi me osudili da zadržim samo jednu svoju fotografiju sa scene, mislim da bih izabrao baš onu 'zažmurenu' sa SPENS-a, u beloj bluzi i 'prsluku protkanom tajnama', raširenih ruku, iz januara devedes' četvrte… Snimio D. Savić…"

Ovako je Đorđe Balašević pisao o poznatom novosadskom fotoreporteru Dragutinu Saviću, s kojim je sarađivao duže od tri decenije. Portal Luftika je dobio ekskluzivno pravo da objavi neke od fotografija koje su nastale tokom višedecenijske saradnje Savića i panonskog mornara, a njih možete pogledati na linku OVDE.Najpoznatiji novosadski fotoreporter se, kako je rekao, mnogo puta uverio u to da Balašević nije "tipična zvezda", iako je uživao popularnost u celom regionu.

- Nije voleo da se fotografiše, poziranje, onako kako to čine selebritiji, nije dolazilo u obzir. Spontano i prirodno, samo tako je moglo, nikako drugačije. Pred koncerte nije imao ni trunku treme, nikada ga nisam video nervoznog, uvek je bio opušten, pun fazona. Jednom smo posle četvorosatnog koncerta u Sava centru krenuli nekim podzemnim hodnicima prema Interkontinentalu ispred kojeg smo parkirali auto. Naiđemo na zaključana vrata, jedan sat posle ponoći, nigde žive duše - prisetio se Savić i dodao:- Đole se uopšte nije uznemirio, sve vreme je izbacivao duhovite dosetke pa nam nije tako teško palo što je obezbeđenje došlo s priličnim zakašnjenjem, a na sve to – napolju nas je sačekala magla gusta kao testo. Ni to ga nije potreslo, vozili smo se do Novog Sada preko tri sata, nije prestajao da sipa fazone, pritom je, da sve bude još luđe, on sedeo za volanom - ispričao je fotograf za portal Luftika.

On je objasnio i da se Balašević uvek stopostotno davao na sceni.

- Njemu nije bilo teško da peva i priča četiri-pet sati, bio je iskren i davao se sto posto. Zato ga je publika obožavala i nije ga puštala da ode s bine, izlazio je na bezbroj biseva. Sećam se koncerta u Sremskoj Mitrovici, hala prepuna, a Đole je upravo završio šesti bis, umoran, jedva stoji na nogama. Ljudi neprestaju da skandiraju, a on više ne može ni da govori. Srećom, odmah iza bine bio je izlaz na parking, šmugnemo nekako i krenemo. Stigli smo skoro do Fruške gore a iz hale se još čulo "Đo-le, Đo-le!" - ispričao je Savić.